Учешће чекова у промету трговинских кућа наставља да расте и процењује се да се између 15 и 20 одсто рачуна у Србији плати „чеком на почек”. Полако, али сигурна враћа се један од најпопуларнијих начина плаћања са краја прошлог века. Изузетака сада нема и сви трговци омогућавају да оно што је у корпи потрошачи отплате за 30, 60, 90 па чак понегде и више дана. Придружили су им се и продавци намештаја, хемије, техничке робе, беле технике, туристичке агенције...

Купцима је и те како добродошло да рачун за велику набавку измире после три месеца, а трговци су, како им рафови не би били пуни робе принуђени да заправо кредитирају купце, јер неретко обавезе према добављачима измире и пре него што наплате чек који је оставила муштерија.

Банкарима су због папрених камата, ипак, драже кредитне картице, али признају да све више њихових клијената долази пред шалтере са захтевом за добијање омиљеног средства плаћања код Срба.

– У последње време уочили смо веће интересовање клијената за издавање чекова. Повећани број захтева понавља се сваке године у сезони годишњих одмора, а делом је, претпостављамо, узрокован и све већим бројем трговинских кућа које омогућавају плаћање на рате – објаснила је Даница Марковић, из Комерцијалне банке.

Већина банкара каже да право на чекове имају пензионери и запослени са редовним месечним примањима, али правила за то колико чекова корисници могу да добију више нема.

– Нема универзалног правила, сваки клијент је случај за себе. Колико ће чекова добити зависи које картице има, колико је задужен, да ли је у минусу, да ли је под кредитом, каква је предисторија у банци – навели су у Комерцијалној банци.

То значи да би сваки клијент ваљало да се распита у експозитурама, а слично је у већини банака.

Да је уместо готовине у касама све више чекова, потврђују и у великим трговинским ланцима. А камата, кажу, нема.

– Потрошачи се све чешће одлучују за овај вид плаћања. Учешће чекова у промету знатно је порасло и највеће је у нашим хипермаркетима где износи око 15 одсто – објаснила је Весна Жабић из „Делта максија”.

У хипермаркетима „Рода” и „Меркатор” седам одсто рачуна измири се вредносним папирима, а слично је и код других трговаца. У последње време једино тако већина купаца може да измири рачун за прилично попуњена колица у која се убаци и понешто од артикала који нису на списку најнеопходнијих.

– Учешће чекова је и до 12 или 15 процената у зависности од тога да ли је радни дан или викенд и да ли су празници. Када крене припремање зимнице биће их још више – рекла је Милена Радуловић из „Јабуке” и СОС маркета.

Није то случај само са прехраном. Одложено плаћање чековима примењују све чешће и продавци намештаја и техничке робе. Нови телевизор, веш-машину или фрижидер сада је тешко купити без кредита који додатно оптерећује месечну зараду и зато у помоћ прискачу чекови. Али, неки трговци, у зависности од рока одлагања плаћања, ипак, зарачунавају камату на рате.

– Одложено плаћање чековима у салонима „Форма идеале” последњих месеци бележи раст. Купцима је најпривлачнија куповина на три месечне рате јер су оне без камате. Куповина на шест месеци увећава износ рачуна за 8,75 одсто, на девет месеци за 12,5, а на 12 месеци за 16,25 процената – објаснио је Никола Ружичић из „Форме идеале”.

И рачунар, лаптоп и другу информатичку робу потрошачи такође све чешће плаћају чековима.

– Учешће чекова код нас износи 15 одсто. Плаћање на шест месечних рата је без камате, а могуће је измирити дуг и на 12 рата, али се у том случају плаћа учешће од 30 одсто – рекли су у ланцу продавница рачунарске опреме „Вин вин компјутерс”.

И статистика уочава раст учешћа чекова. Подаци ГФК агенције за маркетиншка истраживања показују да је у току 2008. године око пет одсто робе купљено на одложено, а у 2009. та цифра је порасла на осам одсто. Тренд раста се наставља и ове године.

С. Деспотовић

-----------------------------------------------------------

Чек исправан и без личне карте и телефона

Потрошач уопште није дужан да, уколико то не жели, трговцу на полеђини чека исписује број личне карте, телефона и друге податке које продавци често траже.

– Чек замењује новац и нико нема права да купцима тражи приватне податке какви су адреса или број телефона. Не постоји ниједан закон који то налаже. Тако да сваки потрошач има пуно право да одбије да трговцу остави те податке – категоричан је Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије.

-----------------------------------------------------------

Јефтиније од кредитних картица

Разлог због којег поједине банке не дају својим клијентима чекове је тај што форсирају коришћење кредитних картица. Омогућују једноставније и брже плаћање на шест или 12 месечних рата, али уз плаћање камате. Тај износ разликује се од банке до банке и корисници често не разумеју шта и колико плаћају и колико ће кроз годину дана да врате банци. Исписивање чекова, осим што је јефтиније, омогућава и потпунију контролу трошкова.