Prošle godine u Beograd je brodovima doplovilo 49.500 gostiju iz inostranstva, a očekuje se da u toku predstojeće turističko-nautičke sezone, koja je juče zvanično počela, bude više od 50.000 posetilaca.

Kruzer „Johan Štraus” dovezao je juče 150 putnika iz Velike Britanije, a na Savskom pristaništu dobrodošlicu su im poželele Jasna Dimitrijević, direktorka Turističke organizacije Beograda i Radmila Hrustanović, pomoćnica gradonačelnika.

– U narednom periodu ćemo raditi na sređivanju pristaništa. Uredićemo sistem parkiranja tako da oslobodimo biciklističke staze, a planira se i izgradnja uspinjače do Kosančićevog venca, kako bi turisti sa reke mogli direktno da dođu do centra grada – najavila je Hrustanovićeva.

Planirano je da deo grada oko pristaništa oživi otvaranjem turističkog info-centra, prodavnica suvenira, menjačnica i drugih uslužnih objekata.

– Beograd je grad kulture, sporta, evropska metropola koja pruža različite mogućnosti. Trudićemo se da uredimo Knez Mihailovu, Skadarliju i pristanište, kao i da informacije o Beogradu učinimo što dostupnijim – rekla je Dimitrijevićeva.

Ona je podsetila da će u toku sezone stranci koji borave u gradu, ali i Beograđani, moći da prisustvuju manifestacijama koje promovišu Savu i Dunav, kao što su „Beogradski karneval brodova”, „Javni čas tanga”, „Dani Dunava”, ekološki programi i „Fiš fest”.

U popularisanje prestonice ove godine uključiće se i PTT Srbija uvođenjem „pokretne pošte”: na pristaništu će kruzere dočekivati specijalno odeveni poštari i besplatno deliti razglednice Beograda, koje će gosti u toku dana moći da pošalju.

Tokom prošlih sezona, najviše „plovećih gostiju” stizalo je iz Nemačke, Sjedinjenih Američkih Država i skandinavskih zemalja. Među svetskim putnicima, krstarenje važi za jedan od omiljenih načina putovanja, a uglavnom ga biraju stariji ljudi. Plovila kojima kreću na put, takozvani kruzeri, više liče na hotele na vodi nego na obične brodove. Tako su i kategorisani – što veći komfor, to više zvezdica.

Ture su osmišljene tako da se obiđe više gradova centralne Evrope, noćenja su uvek na samom brodu, a zadržavanje u jednom mestu nikada ne traje duže od tri dana. Krstarenje Dunavom može biti nizvodno, od Budimpešte do Crnog mora, odnosno uzvodno, u suprotnom smeru.

– Tipična tura počinje u Pešti i završava se u Bukureštu. Brod prelazi granicu sa Hrvatskom kod Mohača i pristaje u Osijeku i Vukovaru. Sledeće odredište je Beograd, a dalje se putuje do grada Ruse, na granici između Bugarske i Rumunije. Kraj puta je u gradu Konstanci. Do Bukurešta se ide autobusom i posle nekoliko dana provedenih u glavnom gradu Rumunije, turisti se vraćaju u svoje zemlje – objasnila nam je radnica u jednoj prestoničkoj turističkoj agenciji, zadužena za organizaciju dolaska kruzera.

Za dva, tri dana koliko stranci borave u Beogradu, za njih se organizuje prevoz po gradu i obilazak znamenitosti. Po pravilu, dosta su upućeni u istoriju bivše Jugoslavije, a posebno su im zanimljivi Titov lik i delo, pa žele da posete Muzej „25. maj” i Kuću cveća.

D. Vukotić