Прошле године у Београд је бродовима допловило 49.500 гостију из иностранства, а очекује се да у току предстојеће туристичко-наутичке сезоне, која је јуче званично почела, буде више од 50.000 посетилаца.

Крузер „Јохан Штраус” довезао је јуче 150 путника из Велике Британије, а на Савском пристаништу добродошлицу су им пожелеле Јасна Димитријевић, директорка Туристичке организације Београда и Радмила Хрустановић, помоћница градоначелника.

– У наредном периоду ћемо радити на сређивању пристаништа. Уредићемо систем паркирања тако да ослободимо бициклистичке стазе, а планира се и изградња успињаче до Косанчићевог венца, како би туристи са реке могли директно да дођу до центра града – најавила је Хрустановићева.

Планирано је да део града око пристаништа оживи отварањем туристичког инфо-центра, продавница сувенира, мењачница и других услужних објеката.

– Београд је град културе, спорта, европска метропола која пружа различите могућности. Трудићемо се да уредимо Кнез Михаилову, Скадарлију и пристаниште, као и да информације о Београду учинимо што доступнијим – рекла је Димитријевићева.

Она је подсетила да ће у току сезоне странци који бораве у граду, али и Београђани, моћи да присуствују манифестацијама које промовишу Саву и Дунав, као што су „Београдски карневал бродова”, „Јавни час танга”, „Дани Дунава”, еколошки програми и „Фиш фест”.

У популарисање престонице ове године укључиће се и ПТТ Србија увођењем „покретне поште”: на пристаништу ће крузере дочекивати специјално одевени поштари и бесплатно делити разгледнице Београда, које ће гости у току дана моћи да пошаљу.

Током прошлих сезона, највише „пловећих гостију” стизало је из Немачке, Сједињених Америчких Држава и скандинавских земаља. Међу светским путницима, крстарење важи за један од омиљених начина путовања, а углавном га бирају старији људи. Пловила којима крећу на пут, такозвани крузери, више личе на хотеле на води него на обичне бродове. Тако су и категорисани – што већи комфор, то више звездица.

Туре су осмишљене тако да се обиђе више градова централне Европе, ноћења су увек на самом броду, а задржавање у једном месту никада не траје дуже од три дана. Крстарење Дунавом може бити низводно, од Будимпеште до Црног мора, односно узводно, у супротном смеру.

– Типична тура почиње у Пешти и завршава се у Букурешту. Брод прелази границу са Хрватском код Мохача и пристаје у Осијеку и Вуковару. Следеће одредиште је Београд, а даље се путује до града Русе, на граници између Бугарске и Румуније. Крај пута је у граду Констанци. До Букурешта се иде аутобусом и после неколико дана проведених у главном граду Румуније, туристи се враћају у своје земље – објаснила нам је радница у једној престоничкој туристичкој агенцији, задужена за организацију доласка крузера.

За два, три дана колико странци бораве у Београду, за њих се организује превоз по граду и обилазак знаменитости. По правилу, доста су упућени у историју бивше Југославије, а посебно су им занимљиви Титов лик и дело, па желе да посете Музеј „25. мај” и Кућу цвећа.

Д. Вукотић