Београд

Почиње дугоочекивана обнова Етнографског музеја

Замена дотрајалих гранитних плоча на раскошном здању на Студентском тргу требало би да крене за неколико дана, најављује Мирослав Тасић, секретар ове установе културе. – За почетак радова из касе Министарства културе издвојено четири милиона динара

Фото Л. Адровић

Замена дотрајалих гранитних плоча које делимично красе зграду Етнографског музеја, како најављују у овој установи културе, требало би да почне за неколико дана. Тиме ће и званично почети дугонајављивана обнова раскошног здања на Студентском тргу које је проглашено још 1984. године спомеником културе.

У једној од најстаријих кућа културе на Балкану, која је комплетно преуређена пре више од две деценије, кров и даље прокишњава, гранитна фасада отпада готово сваког дана, прозори не дихтују како треба... Повремена плављења подрумских просторија којима се шири влага знакови су који даноноћно, нажалост, опомињу да је неопходно уређењеобјекта у чијим збиркама се чува готово 160.000 предмета.

– Пројекат комплетног преуређења дворишне и спољне фасаде, као и кровне конструкције, већ је завршен, а за почетак радова из касе Министарства културе одвојено је четири милиона динара – најављује Мирослав Тасић, секретар Етнографског музеја.

Да је санација објекта који идуће године обележава 110 година рада неопходна потврђују и дотрајали дрвени прозори, врата, спољни отвори и излози који су постављени још тридесетих година прошлог века. Збирке, а међу њима можда највише текстилни материјали, угрожене су од разних загађивача, смога и микроорганизама који штетно делују на музејске предмете, неприметно их оштећујући.

– Да би све било како треба, потребно је да најпре буду уграђене микроклиматске јединице које би обезбедиле ваљаније услове за очување предмета по депоима – истиче секретар ове музејске куће. Гранитне плоче, којима је зграда седам метара у висину обложена, годинама падају на тротоар и представљају опасност за пролазнике и посетиоце. Због тога је део здања ограђен канапом. Свако одломљене парче камених плоча увек буде враћено на место са којег је пало, истичу у музеју, али фасада је направљена пре 74 године, време је да буде комплетно освежена.

Тасић додаје да ће оне плоче које су се у међувремену одвојиле од зидне масе најпре бити пришрафљене, док ће наредног месеца бити расписан и конкурс за замену старих прозорских окана.

– Нећемо као поједине институције културе да чекамо новац на гомили, већ ћемо у процес обнове здања улазити корак по корак. Планом је предвиђено да више од 500 квадратних метара гранитних плоча буде замењено истоветним каменом, a после тога ће уследити уређење кровне конструкције. Радови ће се одвијати кроз више фаза – објашњава секретар.

Ништа боља ситуација није ни са таваницом музеја. Лимена конструкција није сјајно решење за ову музејску кућу, али је свакако боља од равне плоче. Више пута се дешавало да кров прокишњава. Планом обнове предвиђено је да кровне греде, напомиње Тасић, такође буду замењене.Кишна канализација која с времена на време продире до подрумских просторија, у којима се складиште кабасти музејски предмети, представља велику претњу, поготово откако су пре два месеца поплављени делови депоа. Олуци нису спољни, већ пролазе кроз зид, непосредно се уливајући испод асфалта у улични канализацију, што такође не иде у прилог очувању културне баштине унутар зидина ове куће културе.

За све радове, који ће очито трајати годинама, према грубој процени надлежних из музеја, требало би прикупити око 90 милиона динара.

----------------------------------------------------------

Израду пројекта финансирала Скупштина града

Скупштина града и Секретаријат за комунално-стамбене послове у току прошле године финансирали су израду пројектне документације уличне, то јест мермерне и горње, зидне фасаде од вештачког камена, као и замену прозора и кровне конструкције. За овај посао је из градске касе издвојено 944.000 динара, потврдила је Јасмина Васић, начелница одељења за комунално уређење града. Пројекат комплетне обнове Етнографског музеја урадили су стручњаци Архитектонског факултета.

М. Бракочевић
објављено: 23/09/2009

Последњи коментари

Tijana XX  | 23/09/2009 07:00

Sjajno, bas se radujem, jer mi je ovaj muzej jedan od najomiljenijih u svetu, a videla sam punooo toga.

Nikolaj Veliki | 24/09/2009 07:15

Zar je moguce da nijedan drugi medij nije niti rjec posvetio ovom temi, sem vas?

Sloba Karajlic | 26/09/2009 07:15

Napokon! Hvalim te Boze!