Више од 40 одсто промета роба и услуга на престоничком тржишту обави се изван легалних токова, у такозваној сивој зони, кажу за „Политику” у Унији послодаваца Србије. У овом струковном удружењу располажу једино подацима за протеклу годину, али, како кажу, претпостављају да је у овом тренутку тај проценат и већи.

– Анализом није било могуће обухватити све услуге које приватна лица пружају без пријављене фирме и евидентираног промета, попут поправки у кућама, делатности трговачких путника и нерегистрованих услуга транспорта – објашњава Драгољуб Рајић из Уније послодаваца Србије, додајући да се раст учешћа трговине на сиво у Београду бележи из месеца у месец. У јануару 2009. сива зона је запоседала 35 одсто тржишта, а до краја године проширила се на више од 40 одсто, упоредо са захуктавањем економске кризе и падом ликвидности привреде.

Осим сивог тржишта, односно неевидентиране продаје и пружања услуга, друга велика бољка престоничке економије је исплата личних доходака „на руке”.

– Расте број послодаваца који пријављују минималну зараду за запослене, а претпоставља се да им део новца дају на руке, како би избегли плаћање пореза и доприноса који су толико велики да угрожавају опстанак предузетника и малих предузећа – објашњава Рајић.

Унија послодаваца Србије је на тему сиве економије спровела анкету међу престоничким привредницима, с питањем – како би реаговали ако држава повећа ПДВ и порезе на зараде. Чак 37,4 одсто послодаваца одговорило је да ће престати да пријављује део промета и да ће зараде радницима почети да исплаћује на црно. Нешто више од десет одсто привредника рекло је да ће бити приморани да смање плате запослених, док се њих 43,2 изјаснило да ће обавезе према запосленима и држави наставити да измирују редовно и у складу са законом.

Kартонске тезге које свакодневно виђамо на разним локацијама по граду нису највеће поље у сивој зони. Улични продавци су, кажу у УПС-у, најчешће социјално угрожени суграђани који су принуђени на нелегалну трговину. Према подацима којима располаже Унија послодаваца, највећи део робе продате ван легалних токова долази из Кине.

– Промет у кинеским радњама заузима око 45 одсто сивог престоничког тржишта и то се највише односи на текстил, производе од пластике, керамичке посуде, бижутерију и предмете за домаћинство. Чак неколико хиљада кинеских радњи послује код нас, а имају свега 277 пријављених радника – каже Рајић.

Такво избегавање легалног тржишта могуће је, додаје наш саговорник, зато што кинески производи једним делом у нашу земљу улазе као половна роба, а ни цариници, каже он, нису ригорозни према овим увозницима.

– На овако велики удео кинеске робе у црном тржишту утиче и то што је једино код њих у протеклих годину дана уочено повећање промета. Док је обим трговине у легалној економији под утицајем кризе опадао, у кинеским продавницама и тржним центрима продаја је расла – наглашавају у Унији послодаваца Србије.

----------------------------------------------

Три узрока

Три су главна узрока раста илегалне економије у Београду, кажу тржишни стручњаци. Први је што су због кризе многа предузећа „склизнула” у сиву зону јер нису могла да плаћају велике намете.

Други узрок је одсуство санкција – многи послују илегално јер их нико у томе не спречава. Трећи је раст продаје кинеске робе, јер су због кризе многи почели да купују јефтине артикле из ове азијске државе.

С. Деспотовић