Да би добио грађевинску и употребну дозволу, власник бесправне породичне куће од 100 квадратних метара у Калуђерици у којој живе четири члана треба да плати 6.739 динара. Ако једнократно измири накнаду за уређење грађевинског земљишта, његов рачун биће мањи за 3.369 динара, а уколико одлучи да следећих двадесет година на рате плаћа легализацију, месечно ће издвајати 28 динара. Једини услов је да докаже да ни он, ни чланови његовог домаћинства немају другу непокретност на територији општине на којој се објекат налази. Односно, да је решавао своје стамбено питање, а не зидао за тржиште, да грађевина није у екстра и првој урбанистичкој зони и да са Дирекцијом за грађевинско земљиште закључи уговор до 30. јуна 2012. године.

Оваква погодност – да се за све куће и станове до 100 квадратних метара цена легализације умањује за 99 одсто на сваких 25 квадрата по члану домаћинства, а на следећих 100 за 60 одсто – прописане су усвојеним изменама и допунама Закона о планирању и правилником о легализацији.

Предраг Вучић, секретар за легализацију, каже да су попусти само кап у мору, али да ће ипак омогућити да што већи број од укупно 185.000 захтева колико је поднето у Београду буде позитивно решен. Најважније измене, сматра он, односе се на имовину и урбанистичке параметре и оне су као никада до сада либерализовале процес легализације.

– Објекти ће бити озакоњени без обзира на њихову спратност и удаљеност од суседне грађевине, важно је само да не буду на туђем земљишту. Бројни су примери у којима власници нису могли да дођу до дозволе зато што су се комшије жалиле да поменути услови нису испуњени – каже Вучић.

Друга значајна измена тиче се могућности да стамбени објекти буду легализовани иако се налазе у, примера ради, производној зони.

– Први пут дозволе ће добити и оне грађевине које су подигнуте на зеленим површинама, изузимајући паркове и шуме. Секретаријат ће сагласност од служби које брину о том добру тражити по службеној дужности. Исто правило важиће и у случајевима када су зидали на растојању мањем од двадесетак метара од магистралних и регионалних друмова и аутопутева. Противпожарна сагласност више неће бити потребна, али ће код таквих објеката стајати напомена да република не гарантује за њихову безбедност и сигурност – објашњава Вучић.

Нова правила која би требало да повећају учинак легализације поједноставила су добијање привременог прикључка. Услови су да је власник поднео захтев за легализацију и да је објекат сазидан до 11. септембра 2009. године.

Новина у закону је и то да се за објекат грађен на земљишту које користи више особа тражи писана сагласност свих сувласника. То је својинска основа за издавање дозволе. Али, ако се у поступку утврди да се сувласници нису противили док се објекат градио, сматраће се да су дали сагласност.

– Уговори о преносу права коришћења који су оверени после 13. маја 2003. године, као и они о откупу стана, сада ће послужити као правни основ за добијање дозволе. То раније није било могуће, што је додатно кочило легализацију – наглашава Вучић.

Власници „дивљих” објеката који још нису озаконили своје куће, станове, пословни простор, хале... као и до сада, имаће 60 дана да допуне документацију. О томе ће их дописом обавестити Секретаријат за легализацију. После тога у року од два месеца треба да закључе уговор са Дирекцијом за изградњу и плате накнаду за уређење земљишта. Ако то не учине, њихови захтеви биће одбачени.

Д. Мучибабић

------------------------------------

Пример 1

У кући од 250 квадрата у Земун-пољу (пета зона) живи трочлана породица.

За 75 квадрата плаћају један одсто, за 100 квадрата имају попуст од 60 процената, а за 75 квадрата плаћају пуну цену. То значи да ће их накнада за уређење земљишта коштати 781.724 динара. Месечна рата на двадесет година је 3.257 динара.

Пример 2

У стану од 100 квадрата станује породица од пет чланова у Крњачи (четврта зона). Плаћају само један одсто. То је 8.986 динара, односно месечно 37,4 динара.

Пример 3

У стану од 100 квадрата живи брачни пар у Калуђерици (пета зона). За првих 50 квадрата имају попуст један одсто, а на преосталу површину 60 процената. То значи да ће их легализација „изаћи” 141.519 динара, односно 589,66 динара ако одлуче да на рате следећих 20 година измирују обавезе.