Београд

Пошта спрема клопку за лопове

У ПТТ-у најављују увођење специјалног „интерлокинг” система, који за крадљивцем који би покушао да обије касу аутоматски затвара врата. –Прошле године, на мети пљачкаша нашло се четрдесетак поштанских испостава у престоници, док су филијале банака на удару биле 23 пута

Пошта на чукаричкој падини која је неколико пута опљачкана

Престоничке поште биле су само у току 2009. око 40 пута мета напада разбојника, а у претходна два месеца забележено је још шест случајева, па су у ЈП ПТТ саобраћаја „Србија” одлучили да ове године уведу савремени сигурносни систем „интерлокинг”. У склопу пилот пројекта ова технологија инсталирана је у неколико филијала.

– У тренутку када разбојник отвори касу у којој се налази новац, аутоматски се затварају врата те просторије, тако да не може да изађе све док је сеф откључан. Биће уграђен и тајмер, тако да чак и ако поново закључа сеф, неће моћи да изађе барем неколико минута, односно, онолико колико проценимо да је потребно до доласка полиције. На свакој филијали, која буде осигурана на овакав начин, биће постављено упозорење да је уграђен „интерлокинг”, како бисмо унапред одвратили нападаче – објашњава Владимир Радовић, директор Самосталног сектора за управљање ризиком ПТТ-а.

Наш саговорник наглашава да оваj систем не угрожава безбедност запослених, јер је искуство показало да разбојници заобилазе овако заштићене објекте. Радовић каже да је најважније не угрозити живот радника и клијената, а после тога, заштитити и имовину.

– Осим „интерлокинга” у неким поштама већ је у примени видео-надзор улаза у зграду, па радници обезбеђења, могу брзом реакцијом да закључају врата, уколико испред филијале виде сумњиву особу. Криминалци, готово по правилу, долазе маскирани и лако их је уочити – каже Радовић.

Он напомиње да се у предузећу припремају и посебни прописи о условима који се морају испунити да би неко постао радник обезбеђења. Тако би се избегли случајеви да маскирани бандити без потешкоћа разоружају времешне запослене и лако дођу до плена.

– На територији Београда прошле године у 29 пљачки у нашим филијалама и још две у објектима које су поште изнајмиле, разбојници су успели да однесу новац. Осам покушаја је осујећено. Једном се десило да је наш шалтерски службеник, рефлексном реакцијом, гађао бандита пепељаром, после чега је овај побегао. У филијали у Улици поручника Спасића и Машере, која је неколико пута била на мети, приликом пљачке у децембру 2009. радник обезбеђења закључао је нападаче унутар објекта са све клијентима и службеницима, али на срећу нико није повређен. Пљачкаши су искочили кроз прозор висок око три метра и побегли, али их је полиција брзо ухапсила – образлаже Радовић, који посебно истиче добру сарадњу ПТТ-а са Министарством унутрашњих послова.

Да пљачки нису поштеђене ни банке, показује и податак да су у току 2009. њихове експозитуре нападане 23 пута. У Прокредит банци, чија је филијала на Бежанијској коси и која је 2009. два пута опљачкана, ни после недељу дана нисмо добили одговор на питања у вези са обезбеђењем. Ни представници Универзал банке, чија је експозитура у Миријеву била на удару пре две недеље, нису желели ништа да коментаришу. Пре више од месец дана, четворочлана банда похарала је и експозитуру АИК банке, закључавши запослене у тоалет.

Филијала Универзал банке на Бановом брду, из које је похарана већа сума новца
Александар Јанковић, шеф одсека за сузбијање разбојништава Полицијске управе за град Београд каже да је од почетка године ухапшено неколико криминалних група, којима је припадало око 30 особа, а починиле су више од 50 разбојништава. Најчешће мете, осим пошта и банака су и бензинске пумпе, златаре, мењачнице, кладионице, односно објекти који свакодневно располажу са већом количином готовог новца. Због тога Јанковић истиче да је потребно да обезбеђења озбиљније схвате своју улогу и да штите објекте који су им поверени.

– Разбојници радницима често лако отму пиштољ и на тај начин опасни нападачи само додатно увећавају свој арсенал. Додуше, у поштама и неким банкама у последње време ситуација је нешто боља. Међутим, приликом откривања починилаца много нам не помаже ни видео-надзор, јер су снимци са застарелих камера често у лошој резолуцији, а у појединим банкама и поштама овај систем уопште не постоји – истиче Јанковић.

Наш саговорник подсећа да су у протекла два месеца ухапшени чланови неколико добро организованих група, међу којима и Немања В. (23), Стефан П. (22) и Марко П. (23), пљачкаши поште у Улици Николе Груловића у Малом Мокром Лугу који су ухваћени непосредно после пљачке. Тог дана ухапшена су тројица чланова исте банде који су похарали пошту на Алтини и однели око милион динара. Ова шесточлана група је у периоду од 2008. до 2010. опљачкала три банке, три поште, 15 бензинских пумпи и неколико продавница и кладионица.

– Дан пре овог хапшења такође су приведени и Драгиша А. (29) и још четворо осумњичених из његове банде, који су оптужени да су опљачкали три златаре у 2009. години из којих су однели око три килограма злата. Код њих је као и код сличних група пронађена и дрога за препродају – само на једном месту открили смо пола килограма хероина – наводи Јанковић.

Он подсећа да је полиција у претходном периоду расветлила више од 50 одсто разбојништава и да је у току 2009, у сарадњи са припадницима САЈ-а ухапшено неколико већих банди. Једна од њих разбијена је у новембру прошле године а „оперисала” је на територији Падинске Скеле, Панчева, Борче и Звездаре. Осумњичени који су у јануару поново опљачкали пошту у Улици поручника Спасића и Машаре приведени су пре неколико дана. Реч је о двојици пунолетника и двојици малолетника, који су у низу имали седам разбојништава.

– Алармантна је чињеница, да у разбојништвима учествује и велики број малолетника, који се на лоше обезбеђеним објектима практично „обучавају” за тежа кривична дела. У раним двадесетим годинама они већ постају вишеструки повратници у извршењу кривичних дела – закључује Јанковић.

Никола Белић – Бранка Васиљевић

-----------------------------------------------------------

Сам савладао тројицу радника обезбеђења

Александар Јанковић тврди да разбојнике веома привлаче и возила за транспорт новца, поготово када се вишемилионске суме преносе једним возилом, у којем се налазе свега два или три радника обезбеђења.

– Недавно је у близини тржног центра „Пирамида” опљачкан комби са два радника фирме „Секјуритас”, а нападачи су дошли са два возила – једно је „пресекло” пут, а друго су паркирали иза мете и без проблема однели 23.000.000 динара из осам експозитура Војвођанске банке. Још дрскије разбојништво почињено је на Врачару, где је само један наоружани криминалац успео да „обради” возило са новцем, који су чувала тројица припадника обезбеђења – истиче Јанковић.

-----------------------------------------------------------

„Хируршка” прецизност

Искуснији разбојници користе и специфичну додатну опрему, па су тако неки од њих остали упамћени по медицинској „галантерији”. У Марфин банци, у јулу 2008. двојица разбојника „оперисала” су са хируршким маскама. Приликом недавне пљачке филијале Универзал банке похаратељи су носили хируршке рукавице, а када су покупили плен од око милион динара, прокоментарисали су да то и „нису неке паре”.

објављено: 07/03/2010

Последњи коментари

Schwabenland  | 07/03/2010 19:18

Na salteru moje banke stoji oglas; " Postovane musterije, ukoliko zelite da podignete vecu svotu novaca ugovorite to predhodno sa nasom bankom. Mi u trezoru drzimo iz razloga sigurnosti samo manju svotu novca u gotovini, to je za Vasu i nasu sigurnost".

pera iz solitera | 08/03/2010 00:02

Jeste, jeste držimo se kartica i bezgotovinskog plaćanja, tako ćemo pljaču pravilnije da rasporedimo. Neće pošte i banke pljačkati kriminalci, nego će pošte i banke pljačkati nas. Al' po malo, kako reče jedan političar. Par milona nas * provizija+održavanje+ sl. bankarske gluposti, nakupi se prilično više nego u ovim pljačkama.

Dragan Stefanović | 08/03/2010 13:16

Interpretacija funkcionisanja „interloocking” sistema je suprotna sigurnosnim kriterijumima zaposlenih i korisnika usluga u poštama,te ukoliko se razbojnici ne uplaše od natpisa na poštama, doći će sigurno do krvoprolića, pogotovu ako ih je dvojca, jedan drži nož pod grlom korisnika usluga,kod ulaznih vrata, a drugi uperen pištolj u zaposlene u pošti. Razbojnici na taj način iznuđuju da zaposleni sami donose novac do njih i niko od razbojnika ne otvara kase. Inače spregnuti sistem („interloocking”), na osnovu nemačkih kataloga zaštite trezora, prvi sam primenio u poštama pre šest godina, ali na sasvim drugim mestima i u drugačijem kontekstu.