Београђани су протекле године, знајући или не, куповали двоструко више производа приватних робних марки трговаца него у 2008. години. Стегли су каиш, па су се због кризе одрекли сокова, флаширане воде, слаткиша, али не и цигарета, воћа и поврћа. Оближње продавнице и супермаркети постали су им опет примамљивији од хипермаркета. Почели су пажљивије да листају каталоге са снижењима, да планирају куповину и пореде цене. До ових закључака после опсежног испитивања понашања потрошача у току 2009. године дошли су у ГФК агенцији за маркетиншка истраживања.

Нема као раније расипања новца на дугом путу од фрижидера са прерађевинама од меса до касе. Потрошачи су престали да пазаре све што сматрају луксузом. А у корпи и колицима је – само неопходно. У куповину све чешће крећу са прецизним списком.

Техника и текстил продавали су се и до 20 одсто мање него претходних година. Али зато у току минуле године продаја основних животних намирница није умањена. Храна је нееластична на кризу, коментаришу у Институту за тржишна истраживања.

Највише су навике променили грађани који припадају нижим слојевима средње класе.

У набавку са списком и каталогом Фото Д. Јевремовић

Осим списка са прецизним ставкама, обавезан реквизит свих потрошача је и каталог са снижењима. Док су до пре годину или две такве лифлете многи нервозно вадили из дневних новина и поштанских сандучића и бацали их, сада их, показују статистички подаци, пажљиво листају. Купци пореде цене и тако бирају радње.

– У близини имам „Идеу”, „Роду” и „Меркатор” па их обилазим и поредим цене пре куповине – коментар је једног учесника у истраживању.

Колико год некима могло да изгледа смешно, има логике у таквом понашању потрошача. Куповином на снижењима може се уштедети и до 15 одсто новца. А задовољни су и трговци. Продаја производа који су на акцији увећава се и до 70 одсто, а компанија „Делта макси” је у току 2009. године инвестирала око 16,4 милиона евра у акцијска снижења.

– Што се тиче куповине на основу информација из летака трговаца ситуација у поређењу са другим европским земљама, ипак, није сјајна. Србија је на зачељу листе, јер чак 66 одсто потрошача код нас нема прилику да добије каталог, па самим тим ни да користи лифлет као водич при куповини. У Хрватској 11 одсто потрошача их не добија, у Румунији 17, а у Словачкој само осам. Сличне сунам Босна и Херцеговина и Бугарска где до 53 одсто потрошача не доспевају трговинскикаталози – каже Горан Тинтор, директор ад хок истраживања у агенцији ГФК.

Рецепт за уштеду у кризној години, многи потрошачи су пронашли и у куповини артикала који носе трговачку марку. У току 2008. године ови производи заузимали су нешто више од једног процента тржишта, а у 2009. години та цифра увећана је за 50 одсто и сада износи око 2,3 одсто. Све чешће се у корпи нађу „фавола” смрзнуто поврће, „премија” пиринач или „мистрал” туњевина.

– У јануару 2009. године 32 одсто домаћинстава пробало је неку од трговачких марки. Тај број се у току године повећавао и у новембру се дошло до цифре од 75 одсто оних који су користили неку од приватних робних марки. Чак 86 одсто потрошача одлучило је да, након што су пробали, поново купе приватне робне марке  – објашњава Александар Синђелић, директор панела домаћинства у ГФК.

Истраживања тржишта показала су да су разлике у цени најизраженије код сапуна, а најмање код јестивих уља.

Када је зејтин из „Дијаманта” или „Витала” појефтинио, та нижа цена приближила се ценовницима уља „премија” у „Максију” или „добро” у „Дис” хипермаркетима.

– Цена сапуна под трговачком марком је, на пример, 68 одсто нижа у односу на просечну цену маркираног сапуна – каже Синђелић.

А трговци из дана у дан обогаћују понуду. У „Делта максију” потрошачима нуде више од 1.780 производа приватних робних марки свих група.

– У нашем промету трговачке марке учествују са око 14 одсто. Средњорочним планом предвиђено је да учешће таквих артикала порасте на 25 одсто јер смо проценили да је тај ниво довољан да задовољи потребе потрошача за јефтинијом, а квалитетном робом, али и да остави довољно простора за купце који се опредељују за традиционалне и познате брендове – објаснили су у „Делта максију” и додају да намеравају да јачају марку „премија” у категорији прехране, али и у сегментима органске и здраве хране.

И подаци других трговаца који су били вољни да са медијима поделе резултате пословања показују сличне тенденције. У хипермаркетима „Меркатор” и „Рода” продаја трговачких марки у току 2009. године увећана је 70 одсто.

– Имамо око 1.300 артикала наших трговачких марки попут „меркатора”, „потпуне неге” и „генерике”, а од 2008. године увели смо их у продајне формате „Рода” – кажу у „Меркатору С”.

Осим помнијег праћења снижења и куповине приватних робних марки, трећа промена у понашању потрошача је и ређи одлазак у хипермаркете.

–Уочили смо и да јеу току 2009. године број великих куповина у хипермаркетима драстично смањен. Насупрот томе, куповина у мањим продавницама је оживљена, јервеликомбројупотрошача широк асортиман више није потребан. Купују само оно што је неопходно и када је то неопходно – објашњавају наши саговорници у агенцији ГФК.

Стефан Деспотовић