Оно што је за једног човека храна, поручио је Лукреције, римски филозор и песник, за другог би могло да буде јак отров.Ни до данашњег доба по том питању ништа се значајно није променило, осим цене коју пацијент мора да плати. Да би неко урадио све популарнији тест на нетолеранцију хране мораће да одвоји и до 24.000 динара. Цену тестирања одређују лабораторијски реагенси који су иначе прилично скупи али потребни за споровођење ове методе. Без обзира на то, интересовање за здрав начин живота постало је део свакодневице, а уз помоћ овог теста, тврде стручњаци, може да се открије које намирнице отежавају особи да остане здрава и витална.

Дијагностички центри и бихемијске лабораторије у којима се може урадити овај тест крцати су, а на слободан термин чека се и по месец дана. Цене се крећу се од 2.900 динара до чак 23.700 у зависности од метода које се примењују. У појединим лабораторијама резултати нетолерантности на намирнице добијају се на основу налаза из капи пацијентове крви. Нетрпељивост на намирнице може се утврдити и на основу узорка из венске крви и путем такозваних биорезонантних таласа. Програмима је обухваћено максимално 230 намирница, док се једино у центру „Антиејџинг” овај тест ради помоћу „биорезонантних” таласа и то на 370 намирница, уз испитивања додатних 300 агенаса као што су емулгатори, полен, тешки метали, длаке кућних љубимаца, пестициди, бактерије, вируси...

Поставља се, међутим, питање ко су заправо грађани којима jе потребна оваква врста помоћи. Мада је циљна група јединог саветовалишта у нашој земљи која примењује програм хрононутриције – здрава популација, на врата овог центра најчешће куцају суграђани са здравственим проблемима.

– Долазе особе са повишеним шећером, триглицеридима, холестеролом, крвним притиском, обољењем штитасте жлезде али и карциномима, што указује на то да спадамо у болесну нацију. На хиљаду пацијената долази тек двадесетак здравих особа – објашњава др Ана Гифинг, из дијагностичког центра „Антиејџинг”, која изучава грану медицине која се бави индивидуалним режимом исхране.

Ендокринолози међутим сматрају да када неко има здравствене тегобе попут дијабетеса или поремећаја у раду штитасте жлезде, најпре треба да затражи помоћ у ендокринолошкој амбуланти, а не у дијагностичким центрима или лабораторијама.

Проф. др Небојша Лалић, заменик директора Клинике за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма Клиничког центра Србије, напомиње да исхрана особа са ендокринолошким проблемима има великог значаја у процесу оздрављења.

– Промењен начин исхране игра велику улогу у лечењу дијабетеса, јер лекови не могу да остваре посебан ефекат ако намирнице које пацијенти уносе нису одговарајуће. У обољењима штитасте жлезде је то ипак мање изражено. Званична медицина није упозната са методама које могу да покажу резистенцију на поједине врсте хране. Нисмо упознати ни са методама којима се може преко лабораторијског теста утврдити какав ће утицај храна имати на организам и обољење – напомиње др Небојша Лалић.

После тестирања код већине пацијента се утврди да негативно реагују на млеко и млечне производе. Ана Тодоровић, нутрициониста Дома здравља „Савски венац”, напомиње да млеко као извор калцијума може бити замењено другим намирницама у исхрани попут сусама, бадема или цимета. Изостављање овог минерала није препоручљиво, напомиње нутрициониста ДЗ „Савски венац”.

– Званична медицина тест не признаје, али не видим разлог да се сматра штетним. Из искуства пацијената који су се већ подвргавали тесту интолеранције на храну сазнајемо да ова метода добродошла. Тиме се организам чисти од вишка отрова, а поправља се и опште здравствено стање. Има и оних који су се угојили после третмана, што само треба да буде знак да је приликом конзумације одабраних намирница потребно направити квалитетан баланс – истиче Тодоровићева.

Нетолеранција на храну је растући проблем савременог друштва, сматра мр Радмила Врзић, специјалиста медицинске биохемије из лабораторије „Анализа”. Тегобе могу бити различите, од стомачних, неуролошких, респираторних до дерматолошких, а све чешће и проблеми са регулацијом телесне тежине.

– Нетолеранција је последица појаве антитела у нашем организму. Антитела се боре против одређене намирнице коју не препознају мислећи да је непријатељ тела. Помоћу „елиза” технике радимо 93 теста на 93 различите намирнице, као и тест на 40 врста хране, али и све популарнији „скрининг” тест због најниже цене на који се одлучују пацијенти са повећаном телесном килажом – објашњава мр Врзић.

Медицинске струдије показују да више од 20 процената становништва у свету пати од нетолеранције на храну. Осим овог теста, у „Антиејџинг” центру су хрононутритивним режимом исхране обухваћени „ин боди” анализа, преглед нутриционисте и лекара специјалисте. Најугроженија група међу пацијентима су жене пред менопаузом, истиче др Гифинг, док су младе девојке због естетског момента чешћи гости овог центра од младића. Мушкарци у годинама са постојећим здравственим тегобама су „најпослушнији”, додаје докторка, што показују њихови постигнути резултати.

– Са потпуно новим режимом исхране, уз индивидуално увођење додатних минерала и витамина, пацијенти успевају да спусте ниво холестерола са десет на пет, да смршају за два месеца невероватних 28 килограма – истиче др Гифинг.

У сезони грипа актуелно је и питање да ли од толиког губитка килограма може да настрада имуни систем пацијента.

– То је заблуда, јер уносом правих намирница имунитет само може да ојача, никако да страда – тврди докторка. Мала деца до три године не треба да се подвргавају хрононутритивном режиму исхране – додаје она. Тек када наврше пет година и када су спремна за сарадњу могу да ураде популарни тест нетолеранције на храну. Сваки родитељ би требало да зна да бело брашно као високо кисела намирница мора да буде избачено из исхране, као и бели шећер, слаткиши, слатко млеко...

И др Олга Хаџић, специјалиста хигијене у саветовалишту за исхрану при приватном Дому здравља „Др Ристић”, истиче да нетолеранција на храну није опасна по живот, али може као допунска метода да помогне у отклањању појединих тегоба.

– У ДЗ „ДР Ристић” ова метода се примењује од септембра. Узорак крви се узима из вене у преподневним часовима. Радимо тест на 96 намирница, иако је добро познато да свака особа конзумира у просеку 40 намирница – објашњава др Хаџић, напомињући да интолеранција на храну није никакав универзални лек.

М. Бракочевић