Meni

Beograd

Predgrađe „ruši” cenu kvadrata

Stanovi u prigradskim opštinama dvostruko jevtiniji nego u centru prestonice. – Najskuplje na Dedinju, Senjaku, Vračaru i delovima Novog Beograda oko „Arene”, „Hajata”, „Sava centra” i kod hotela „Jugoslavija”

U centru grada više nema slobodnih građevinskih parcela, a slično će se uskoro dogoditi i sa zemljištem u Novom Beogradu gde postaje tesno čak i za izgradnju poslovnih objekata. Cene nekretnina „divljaju”, a prestonici nedostaje najmanje 30.000 stanova, tvrdi Tomislav Sekulić, predsednik Udruženja posrednika u prometu nekretninama.

–  Tržište je gladno. Mnogo kupaca trenutno traži stan u Beogradu. Budući da je potražnja i četiri puta veća od ponude, da bi se uspostavila ravnoteža potrebno je izgraditi oko 100.000 stanova u naredne dve do tri godine – kaže Sekulić.

Dok u centralnim gradskim opštinama gotovo nema gde igla da padne, Nacrt strategije grada do 2012. godine daje šansu prigradskim opštinama – Barajevu, Sopotu, Surčinu i, pod izvesnim uslovima, zemljištu na levoj obali Dunava.

Izgradnjatipskih naselja sa trgovima, parkićima i dobrim vezama sa centrom je projekat koji imaju svi gradovi u Zapadnoj Evropi. U odnosu na Dedinje, Senjak, Vračar, delove Novog Beograda oko „Arene”, „Hajata”, „Sava centra” i kod hotela „Jugoslavija”, gde kvadrati već koštaju više od 2.000 evra, cene stanova u obodnim opštinama izuzetno su niske. Pozitivna strana predgrađa su dvostruko ili trostruko jevtiniji stanovi, a negativna to što je uglavnom reč o delovima grada sa lošijom komunalnom infrastrukturom i velikom udaljenošću od centra.  

Primer građevinskog „buma” je Obrenovac gde je u poslednjih pet godina izgrađeno više stanova nego u svim drugim opštinama, izuzev Novog Beograda. Za Nebojšu Ćerana, predsednika opštine Obrenovac, najveća prednost koju poseduju je celodnevno daljinsko grejanje i infrastruktura. 

– Gradilišta su na sve strane – kaže Ćeran. – U centralnoj obrenovačkoj ulici više nema kuća. Iako je kvadrat poskupeo to nije smanjilo interesovanje sugrađana. Stanovi se obično rasprodaju dok su još u fazi postavljanja temelja. Cena kvadrata od 600 evra daleko je pristupačnija nego u centralnim gradskim opštinama. Veza sa Beogradom je dobra, a život je ipak znatno jevtiniji.

U Mladenovcu se gradi mnogo više nego što pokazuje statistika, a cene su u odnosu na Beograd prilično stabilne, ističe Zoran Kostić, predsednik opštine Mladenovac. Prema podacima iz informativne službe, gradnja je procvetala 2001. godine, a trenutno se najviše radi u mesnoj zajednici „25. maj”.

– Uvek sam mislio da Mladenovac treba da bude pravo predgrađe u kojem se jevtino i kvalitetno stanuje, a na posao ili u školu odlazi u Beograd. Činjenica je da Mladenovčani nekada do centra grada stižu brže nego žitelji pojedinih gradskih opština – priča Kostić.

Naš sagovornik predviđa da će se stanogradnja intenzivirati kada se modernizuju vozovi koji saobraćaju ka prestonici.

– Putevi su dobri, ali je problem što vozovi danas saobraćaju istom brzinom kao i krajem 19. veka, pa se do centra grada stiže za sat i po, što je previše – ističe Kostić. 

Nažalost, stanje nije isto u svim prigradskim opštinama. Poslednje zgrade u Surčinu podignute su 1965. godine. Od tada žitelji ovog predgrađa praktično i nisu imali prilike da vide kranove i velika gradilišta. Većina njih stanuje u porodičnim kućama. Zbog male ponude stanova cene kvadrata u starim zgradama, u centru, kreću se od 700 do 1.200 evra.

Vojislav Janošević, predsednik opštine Surčin, ističe da grad u bliskoj budućnosti treba da se konačno okrene periferiji. U toku su ozbiljni pregovori sa Ministarstvom odbrane o izgradnji velikog kompleksa zgrada na zemljištu površine oko 230 hektara.  

– Postoji namera da se na vojnom zemljištu kod Sportskog centra u Surčinu podigne veliko naselje sa nekoliko hiljada stanova. Investitor bi imao obavezu da Ministarstvu odbrane ustupi deo stanova na ime naknade za zemljište. Preostali bi bili prodati na tržištu i to je velika šansa za razvoj ovog dela Beograda – tvrdi Janošević.

Slična situacija je u opštini Barajevo. Pre dvadesetak godina mogli su da se vide neimari i da se čuju zvuci čekića i mešalica. Tada su se, podseća Branka Savić, predsednik opštine Barajevo, gradile zgrade.

– Barajevo je siromašna i uglavnom ruralna sredina. Većina Barajevaca živi u kućama. Imamo samo jedno naselje „Gaj” sa oko 500 stanova. Ono je trebalo da bude triput veće budući da raspolažemo zemljištem od 60 hektara koje je godinama neiskorišćeno. Postoji ideja da se to zemljište isparceliše – kazala je Savićeva.

U poslednjih nekoliko godina u Barajevu su nicale kuće u dva naselja, „Trebež” i „Dubrave”. „Trebež” su pretežno naselili sugrađani iz Beograda koji vole prirodu i mirniji život. U „Dubravama” se skućilo oko 600 domaćinstava, ali imaju veliki problem, jer naselju nedostaju asfaltirane saobraćajnice, ambulanta...

Boli glava od cifara

Prema podacima agencije „Evropa ekskluziv” najveća je potražnja za stanovima veličine od 30 do 50 kvadratnih metara. Za kvadrat na Vračaru potrebno je izdvojiti od 2.200 do 2.500 evra, u Novom Beogradu 1.800 do 2.200, na Dorćolu 1.700 do 2.000. Cena velikih stanova na Dedinju iznosi od 2.500 do 3.500 evra. U poređenju sa prošlom godinom kvadrati su na Vračaru poskupeli za 500, a u Novom Beogradu za 350 evra. „Penthaus” (luksuzni stanovi sa panoramskim pogledom) prodaju se za 5.000 evra po kvadratu.

Ivana Albunović - Daliborka Mučibabić
objavljeno: 09/03/2008.

Poslednji komentari

ana  | 11/03/2008 13:21

Zemlja na levoj obali Dunava (uz Zrenjaninski put, opstina Palilula) je izmedju 1500 i 2500 evra po aru. Ako gradite sami - mozete izgraditi pristojan objekat po ceni od 400 evra po kvadratu. A to je na par kilometara od centra BG. Mislite malo ako Vam je stalo...

Американац  | 22/04/2008 23:21

па зар је могуће да ви господине живите у стану својих родитеља са сестром? па ако је она удата нек оду код зетове фамилије... мислим уопште ми нисте јасни! па чак и да је зет са села, шта као срамота је живети на селу! МА НИЈЕ НЕГО...!!!

Milja Katic | 02/09/2008 08:37

Prvo ne razumem sto lepo u dogovoru sa roditeljima ne prodate taj stan i izgradite kucu.I sada imaju ove montazne kuce gde jedna dvoiposobna kuca kosta kljuc u ruke oko 35o eu po m2 i gotova je za mesec dana i Vi i vasa sestra mozete imati po kucu samo da prodate taj stan.Ja uopste ne razumem ljude koji jure da kupuju skupe stanove ili stanuju u malim stanovima a za te pare mogu luksuzno da zive u kuci.Sve opstine u Beogradu su blizu i kad se urade te obilaznice i ti putevi to ce biti jos blize.Pun je Beograd starijih ljudi cak i po jedno u stanu, a deca im se potucaju po nekim supicama ili kao podstanari.Moraju deca malo vise da se angazuju i da pronadju lokaciju i dobru volju pa ce im sigurno i roditelji pomoci.Mnogo bi se slucajeva tako resilo samo da ima dobre volje.Pogledajte samo zgrade u kojima zivite i sve vase prijatelje pa cete videti koliko ima iz vaseg okruzenja koji zive u stanovima sami a deca im podstanari.Ja vise volim da imam veliku kucu i vrt i na 25 km od Beograda nego da stanujem u malom stancicu i da ne mogu da otvorim prozor od buke i zagusljivosti.Bolje je umeti nego imati.

Za Vaš uređaj postoji Andorid aplikacija, želite li da je instalirate?

Instaliraj Kasnije