Najava gradskih vlasti da će od sredine februara početi obnova Bulevara kralja Aleksandra i da će prvi posao biti uklanjanje stabala platana u delu od Vukovog spomenika do Cvetkove pijace uzbunila je mnoge Beograđane.

– Mi gubimo krošnje koje život znače. Šta će biti kada upeknu one vrućine? Bulevar je simbol grada i šta kada ga posečemo? Kažu da će posaditi 500 novih stabala. To nije uteha. To znači da mi stariji nećemo ni dočekati da drvored poraste. Onda će opet nekom drugom za 50 godina pasti na pamet da ta stabla poseče. Nije mi jasno zašto moraju da se uklanjaju sva stabla, neka su sigurno zdrava. Ako ima i jedno koje može da se spase treba sve učiniti da se održi u životu, ne zbog nas već zbog budućih generacija – kaže sugrađanka Mirjana Obradović.

Ona tvrdi da je poslednjih godina posečen veliki broj stabala i to na Adi Ciganliji, gornjem Tašmajdanu i nekim drugim centralnim delovima grada.

– Šume i drveće su pluća grada. U Izraelu posebno vode računa tome i od pustinje bukvalno kradu svaki komad zelenila. A kod nas je raslo i gde ne sadimo, pa smo najveći deo uspeli da uništimo – priča Obradovićeva.

Sa njom su saglasni i mnogi drugi građani kao što je profesor Mihailo Maletin. U pismu koji je poslao našoj redakciji on ističe da stručnjaci koji počinju obnovu Bulevara kralja Aleksandra nisu upućeni u pravila koja u Evropi moraju da se poštuju.

– Kada se radi rekonstrukcija ulice u Evropi ne samo da ne mora nego, po propisima za projektovanje, ne sme da se ošteti koreni sistem drveta što je polazni i nezaobilazni uslov investitora i projektanta. Bulevar kralja Aleksandra je jedini pravi bulevar i za Beograd ima vrednost kao Jelisejska polja za Pariz ili Bulevar pod lipama za Berlin. Ako posečemo drvored Bulevar će biti pretvoren u sumornu i neljudsku površinu za kretanje vozila – navodi Maletin. On ističe da je u više javnih izlaganja u toku prethodnih godina iznosio da ako se površinski gradi laki metro duž Bulevara kralja Aleksandra problem saobraćaja uopšte neće biti rešen, već još više iskomplikovan.

– Uništićemo jednu od najvećih urbanističkih vrednosti koju smo nasledili od naših predaka, a dužni smo da je čuvamo za sledeće generacije – ističe u pismu Maletin.

Marko Petrović, žitelj ove najduže gradske ulice kaže da ne može da je zamisli bez platana.

– Drvored me podseća na detinjstvo. Ovde sam odrastao. Ne znam šta će svi ljudi koji žive u zgradama pored. Stabla su bila svojevrsna zaštita, velike krošnje čuvale su stanove od buke, a pružala su i hladovinu u toku leta – kaže Petrović.

Objašnjenje da drvored mora biti uklonjen, jer je najveći broj stabala uništen posle nestručnog orezivanja devedesetih godina, te da će stabla pa i ona zdrava dodatno pretrpeti oštećenje posle obnove sugrađane ne mogu da uvere u opravdanost njihovog uklanjanja.