Исплате регреса и заосталих примања обрадовале су почетком године суграђане из осам београдских општина.Захваљујући томе, њихове децембарске плате надмашиле су градски просек који износи 53.979 динара. Али, кад се ставе на папир основни трошкови које је морала да измири једна просечна четворочлана престоничка породица, плус додатна издвајања за минула славља и празновања, укућанима и поред берићетне децембарске зараде није остало ни да се провуку док им на рачун не легне наредна, јануарска плата.

О зимовањима и издвајању цркавице којом би „обрадовали” штедни рачун нема ни говора. А ако је просечни брачни пар у првом месецу 2012. уделио себи и мало „луксуза”, па прославио Нову годину у неком од ресторана, или купио зимску обућу и гардеробу на актуелним хиперснижењима– морао је дубоко да заглиби у дугове. И они који су буџет оптеретили приређивањем слава или божићних ручкова не само да не могу да се радују што је просечно престоничко децембарско примање у односу на новембар увећано 13,9 одсто, већ је извесно да ће тешко саставити крај с крајем до наредне плате.

Само на одлазак у маркет и пуњење потрошачке корпе која је четворочланој породици подмирила основне потребе за храном, пићем, кућном хемијом и средствима за хигијену, рачун је „стањен” за 55.658 динара. На куповину месечних карата за превоз родитеља и једног ђака отишло је 5.960, док је на вртић за млађе дете са месечног салда одбијено око 8.000 динара.

На ред затим долази измиривање комуналија. Просечна породица која живи у стану од 50 квадрата за интернет мора да издвоји око 1.200 динара, за кабловску телевизију 895 динара, „Инфостан”, под условом да имају даљинско грејање, плаћају око 5.000, а струја у најбољем случају 3.000 динара. Месечни издатак за порез на имовину је око 500 динара, а просечан рачун за фиксни телефон износи око 1.000. Ови издаци „прогутаће” од плате 11.595 динара. Просечни мама и тата из Београда укупно су у децембру зарадили око 108.000 динара. Потрошачка корпа и комуналије са рачуна су им аутоматски „збрисали” 67.253 динара, док су маркице и вртић истањили новчанике за још 13.960 динара. Будући да им је децембарски платни чек био најберићетнији у претходној години, за „расипање” је остало 26.745 динара.

Већ унапред знају да ће им бар 2.500 отићи на разговоре мобилним телефоном, а свесни су да су, и поред минималног коришћења аутомобила, на бензин додатно „спискали” 2.000. За дечје ваннаставне активности месечно троше око 10.000 динара, а на рате за екскурзије 6.000. Сав тај „луксуз” кошта их 20.500 динара, тако да је на крају од највећих плата које су лане добили остало 6.245 динара. Наравно, под условом да немају ниједну рату кредита или дуговања по картицама, да нису купили ниједну „крпицу”, никакав поклон, нити да су мрднули из куће за Нову годину, лекове и витамине против прехладе, спремали раскошнију трпезу за Божић…

Врачарцима, који имају исте трошкове као просечна београдска породица, али су добили највеће плате у главном граду, на рачуну остаје 16.073 динара, док домаћинствима из Сопота која су у децембру морала да се задовоље последњом позицијом на престоничкој скали зарада, са 26.834 динара по члану, за нормалан живот недостаје 48.045 динара. Ако се узме годишњи просек примања у Београду и зажмури на „напумпане” децембарске зараде, просечној престоничкој породици, која по особи прима 46.986 динара, за уобичајено функционисање, по садашњим ценама, сваког месеца недостаје 7.741 динар.