Meni

Beograd

Pune klupe u školi za teže ometenu decu

Prebukirana OŠ „Anton Skala” u kojoj uče deca sa intelektualnim smetnjama i autizmom. – Sva mesta u prvom razredu zauzeta, a u tri odeljenja prvaka samo jedno dete je iz porodice

Stariji đaci škole „Anton Skala” priredbom dočekali najmlađe drugare (Foto Opština Savski venac)

U skladu sa inkluzivnim obrazovanjem na kojem se u ovdašnjem školstvu insistira, sva deca koja su lakše ometena u razvoju a stasala su za klupe osmoletki upisuju se u u redovne osnovne škole. Drugačije ne može. Zbog toga su se rukovodioci specijalnih osmoletki pribojavali da će ostati bez učenika. Takva očekivanja nisu osporavale prosvetne vlasti objašnjavajući da im nije namera da specijalne škole zatvore nego da se u njima po posebnim programima školuju samo đaci sa težim smetnjama. Na putu usvajanja te prakse ovog septembra beogradska osnovna škola „Anton Skala” u kojoj uče deca ometena u mentalnom razvoju i školarci sa autizmom – umesto očekivanog drastičnog smanjenja broja đaka odeljenje prvaka ima više nego prošle godine, a školi nedostaje kapacitet da prihvati još učenika koji bi želeli da u njoj uče!

Da li to znači da u gradu ima više teže ometene dece ili se, bar u obrazovnom sistemu, nije znalo da ona postoje?

– Da li ima više dece ili ona ranije nisu bila uključena u školu to sada jeste pitanje. Problem je što veliki broj tih mališana do sada nije išao u školu. Ili su ih čuvali kod kuće, ili su bili u predškolskim ustanovama gde su mogli da ostaju do 12. godine. Međutim, po novom zakonu dete sa sedam godina mora da se upiše u osnovnu školu. Presedan se pravi isključivo kada se proceni da je za dete bolje da još jednu godinu ostane u predškolskoj ustanovi, da sazri, da se prilagodi na nove uslove – objašnjava Igor Raičević, direktor OŠ „Anton Skala” koja je druga kuća za stotinu dece a prvi put je u svoje krilo primila 18 prvaka. Toliko ih ima u tri odeljenja jer zbog specifičnosti njihovog razvoja nisu mogli biti svrstani u grupe sa više od šest učenika.

– Prošle godine su nam svi prvaci bili deca iz porodica. Sada najmlađu generaciju čini 15 đaka iz Centra za zaštitu dece i omladine u Zvečanskoj ulici, dvoje je iz doma u Sremčici i jedno dete iz porodice. Interesovanje roditelja da upišu decu u našu školu je i dalje ogromno, ali više nemamo gde da primimo mališane – kaže Raičević.

Pojasnio je da u ovoj osmoletki obrazovanje stiču deca sa intelektualnim smetnjama: umerenom i težom mentalnom ometenošću i deca sa autizmom.

– Inkluzijom je omogućeno da se deca sa lakšom ometenošću upišu u redovne škole. Interresorne komisije imaju odgovornost da procene da li je za neko dete bolje da ide u redovnu ili specijalnu školu i na osnovu toga se deca i upisuju. A deci je najbolje tamo gde se ona najprijatnije osećaju – smatra Raičević.

On napominje da se struktura dece u specijalnim školama promenila i da sadašnji đaci zahtevaju mnogo veću podršku nego ranije.

– Ova deca pre nisu bila uključena u vaspitno-obrazovni sistem i mnogo su teže ometena nego deca koja su kod nas učila nekada. Ne kažem da dece sa smetnjama u razvoju ima više, ali po nekim statistikama ima više dece sa autizmom. Sada žene rade amniocintezu koja se preporučuje trudnicama starijim od 35 godina, i samim tim se eliminiše Daunov sidrom, Edvardsov sindrom, Patau sindrom. Ali dete sa autizmom se rađa normalno. Ni sa dve, tri godine još nije otkriven razlog koji će kasnije dovesti do toga da ono postane autistično. Kao društvo još nismo dovoljno obrazovani da razumemo šta znače analize koje pokazuju da je na 1.000 dece šestoro sa autizmom, da u Evropi ima pet miliona osoba sa autizmom – pojašnjava Raičević.

Ukazuje i da su predrasude veliki problem, a da potkrepi tu tvrdnju navodi primer iz svakodnevnog života: – Malo ko će pomisliti da nemirno dete koje roditelji teško obuzdavaju u prodavnici pati od autizma, a mnogi će zaključiti da je razmaženo i nevaspitano.

Ovoj deci, kao i svakoj drugoj, znači pažnja. Vole da dobiju poklone i da prirede predstavu za goste škole, a to im zahvaljujući predstavnicima opštine Savski venac ne nedostaje.

– Posećuju nas vrlo često, deca ih već poznaju i doživljavaju kao drugare, jer oni su tu kad nam treba pomoć i kad nemamo problema – kaže direktor OŠ „Anton Skala”.

Činjenica je da je opština obezbedila prevoz od kuće do škole i nazad za sve đake ove osmoletke. Opštinari ne izostaju sa svečanih prijema prvaka, pomoći će izgradnju montažnog objekta od oko 60 kvadratnih metara za školske radionice i nabaviće asistivnu opremu kojom će se unaprediti nastava.  

----------------------------------------------

Pokloni osnovcima Savskog venca

Osnovci škole „Anton Skala” ugostili su juče predstavnike opštine Savski venac, koji su im u posetu došli sa gomilom poklona. Rančeve sa ojačanjima za dečja leđa pune školskog pribora prvacima je uručio Branislav Pejčić, načelnik opštinske uprave. Deca su odmah proverila šta ima u tim torbama. Našla su: tempere, flomastere, bojice, sveske, olovke, zarezače... Oduševljenje četvrtaka nije bilo manje kada im je Pejčić uručio po laptop računar na poklon.

– Nije prvi put da đake ovako obradujemo i to ne samo đake ove škole. Imamo još dve specijalne škole na Savskom vencu „Stefan Dečanski” za decu oštećenog sluha i „Dr Dragan Hercog” za osnovce na bolničkom lečenju. A i učenici svih šest redovnih osnovnih škola ova opštine dobili su iste darove. To je deo projekta koji traje godinama i unapred možemo da obavestimo roditelje da i sledeće godine ne brinu o kupovini rančeva i pribora za prvake – kazao je Pejčić.

M. Simić-Miladinović
objavljeno: 13.09.2012.

Za Vaš uređaj postoji Andorid aplikacija, želite li da je instalirate?

Instaliraj Kasnije