Раскошни костими коришћени у опери „Борис Годунов”, одећа коју је 1969. године Љубомир Љуба Тадић носио у представи „Краљевић Марко”, сценска одела из десетак балетских комада међу којима су „Охридске легенде” и „Дон Кихот”, али и хаљина, сунцобран, лепеза и ципелице из непознате представе, упаковани су у шкриње Музеја позоришне уметности, и нажалост, нису доступни јавности.

Уз старински намештај који пропада у разноразним депоима, предмети из ове збирке нису изложени јер у здању у Јевремовој улици нема довољно простора. Више од три деценије, нема сталне поставке за иначе изузетно богату музејску колекцију.

Добра вест стигла је недавно – завршена је обнова галеријског и простора за трибине и презентације. Детаљно је сређена дрвенарија, замењени су делови оштећеног кровног покривача и лимени остаци на споју косе кровне фасаде. Из касе општине Стари град издвојено је око 570.000 динара.

–  Мајстори су завршили велики посао, поготово што је зграда у којој је музеј смештен под заштитом Завода за заштиту споменика културе. Откако је наша кућа основана 1950. године, здање није у целости реконструисано, мада сваке године по нешто урадимо. Пре седам година простор је комплетно окречен, у 2005. сређен је део пода... Не би било лоше да он буде сасвим обновљен, што имамо у плану за наредну годину – истакла је Ксенија Радуловић, директорка Музеја позоришне уметности.

Тренутно је у изради свеобухватна база података „Позоришта у Србији”, као и дигитализација архивске грађе.

– База за коју је програм завршен обухвата све репертоаре професионалних позоришта, личности и фестивале са могућношћу укрштања и претраживања – додала је прва жена музеја.

У овом здању из 1836. године, које је уједно и најстарија сачувана приватна кућа у Београду, увелико се припрема и изложба у част стогодишњице од рођења Меше Селимовића. Биће отворена, кажу у музеју, крајем марта.

Архиву чине стотине хиљада предмета у које се убрајају и појединачни документи. Фонд се састоји од фотографија, програма, плаката, ликовних предмета, скица, костима, аудио и видео записа и стручних књига којих у библиотеци има око три хиљаде.

Један од најстаријих експоната је документ из 1852. године. У питању је „Основатељ сербског театра” из којег је могуће сазнати да је „први приложник био његова светлост господар и књаз Александар Карађорђевић”. Он је, пише даље у документу, за оснивање Народног позоришта приложио тадашњих хиљаду дуката. Међу најмлађим предметима који красе полице здања у Јевремовој улици тискају се ордења, захвалнице, писма, исечци из новина и бројни цртежи које је музеју недавно даривала кћерка др Бранислава Војновића, предратног управника Народног позоришта.

М. Бракочевић

---------------------------------------------------

Један од најстаријих експоната је „Основатељ сербског театра”, документ из 1852. године, у коме је наведено да је за оснивање Народног позоришта „први приложник био његова светлост господар и књаз Александар Карађорђевић”, који је даривао хиљаду дуката