Уколико се фрижидер, усисивач, веш-машинa, компјутер или неки други апарат покварe у гарантном року, нови Закон о заштити потрошача налаже сервисеру да га поправи у такозваном разумном или примереном периоду. Као прилично растегљива категорија, овај рок је непознаница за потрошаче. Поједини трговци то различито тумаче и користе непрецизност да крше права купаца.

Могућност за злоупотребу је велика – купцу којем се усред лета поквари клима-уређај разуман рок за поправку није дужи од два дана, а трговцу или сервисеру то може да буде два месеца. Квар на мобилном телефону, ако је питати купце, требало би да буде уклоњен истог дана. У једном београдском сервису као примерени период проценили су 90 дана!

Шта је уопште разуман рок за отклањање квара и како приморати сервисере да за што краће време поправе покварени уређај?

У удружењима за заштиту потрошача кажу да су због непрецизне одреднице у закону потрошачи у лошијем положају него раније, бар што се поправки у гарантном року тиче, као и да је стари закон предвиђао предуги рок за отклањање квара од 45 дана.

– То је један од главних недостатака новог прописа. Невоља је утолико већа што није остављена могућност да се ова област уреди подзаконским актима и да се тако дефинише колики је разуман рок за поправку веш-машине или фрижидера, а колики за мобилни телефон или компјутер. Мислим да би још приликом куповине свако требало да се распита који је разуман рок за поправку. Грађани се често жале на поправку уређаја у гарантном року. једном потрошачу у Београду рекли су да ће мобилни телефон да му поправе за три месеца. Изгледа да ту потрошачи, нажалост, не могу ништа – каже Петар Богосављевић, председник Покрета за заштиту потрошача.

Са њим је сагласан и Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије.

– У закону постоји члан 58 који каже да је трговац дужан да у року од 15 дана одговори на рекламацију потрошача, али ипак не прецизира рок за поправак. Купац никако не би смео да пристане на поправку ако му трговац понуди предугачак рок. Има права то да одбије, да се чврсто постави и захтева краћи рок. Јер, како их нови закон не штити у довољној мери, потрошачи морају сами да бране своја права. Или да се пожале некој од организација за заштиту потрошача, па да се ми укључимо у решавање њихових проблема – објашњава Паповић.

Петар Богосављевић се нада да би ову непрецизност могла да реши конкуренција између произвођача и трговаца.

– Они би, можда, такмичећи се у тржишној утакмици, могли да се утркују ко ће потрошачима да понуди дужи гарантни рок и што краћи рок за поправку. Али, то је идеална ситуација од које смо ми далеко – наглашава Богосављевић.

Добра новина новог закона је, додају наши саговорници, то што потрошач више не мора сам да тражи овлашћени сервис када се поквари уређај у гарантном року.

– То купца више није брига. Када се некоме поквари пегла, он је сада носи директно трговцу, односно тамо где је купио, и потрошач више не мора да јури сервис по граду – наглашава Паповић.

С. Деспотовић