Једва је дочекао суграђанин Владимир Тот да коначно опадне водостај па да се запути пут Беле стене, популарног излетишта на Дунаву, између Београда и Панчева. Рачунао је да ће лако стићи до одредишта јер је почетком маја са одушевљењем читао у новинама како је прорадио такси на води. Назвао је уочи викенда „Жути такси”, који је покренуо ту идеју, и упитао како да дође до њиховог речног превоза, али му је збуњена оператерка рекла да не зна ништа о томе.

– Преусмерила је везу надлежном колеги који, ми је рекао да тај пројекат није заживео јер је било извесних проблема. Није ми било друге него да се приклоним другој врсти превоза – испричао нам је Тот.

У „Жутом таксију” кажу да је интересовање грађана било сасвим обећавајуће  када су у мају организовали промотивне вожње (по цени од 100 динара) али да сада све зависи од градских власти, које би требало да „погурају” овај пројекат.

– Набавили смо од једне домаће фирме атестиране чамце са шест места, али чекамо на дозволе и да комуналци после повлачења Дунава и Саве среде део приобаља на коме смо уредили петнаест стајалишта за жуте такси чамце. Од тог тренутка, довољна су нам три-четири дана да почнемо с радом. Жеља нам је била и да на овај начин растеретимо друмски саобраћај, нарочито када се захукта обнова „Газеле”. Ако суграђани буду заинтересовани, немамо ништа против да у другој фази продужимо линије и до Беле стене и Сланкамена – објашњава Влада Иветић, шеф диспечерског центра „Жутог таксија”.

– Када смо о свему овоме начелно разговарали са људима у градској управи, имали смо неподељену подршку, али сада је све одједном стало, преусмеравају нас на републичке инстанце, у чијој надлежности су реке. А да радимо без дозволе, наравно да не смемо – нагласио је Иветић.

----------------------------------------------

Питање комплексно, а рок кратак

Да ли ће жути речни такси крстарити Дунавом и Савом и да ли град размишља о реактивирању такозваног метроа на води, односно бродића који је претпрошлог лета превозио путнике у троуглу Бранков мост – Блок 70 – Ада Циганлија, желели смо да сазнамо од Драгољуба Ђаконовића, секретара за саобраћај. Међутим, наш телефонски позив га је „нашао” у иностранству, па нас је упутио на свог помоћника Драгана Вуковића. Он је наше интересовање за речни такси проследио Катарини Драгутиновић, из Дирекције за јавни превоз. Њен писани одговор који нам је послала јуче, гласи: „Због комплексности питања, за речни превоз је надлежно више предузећа, и кратког рока нисмо у могућности да Вам доставимо одговоре на питања до траженог времена”.

Д. Јокић