„Ромвил” испражњен у једном дану

Слика колоне камиона натоварених старим намештајем, полузарђалим шпоретима, телевизорима, торбама са гардеробом јуче је обележила расељавање Рома из насеља крај „Белвила”. Ова неколико пута одлагана акција протекла је без протеста и инцидената, под надзором представника града и инспекција, али и надлежних међународних институција.

Ромским породицама помагало је око 450 радника градских предузећа чији су камиони задужени за транспорт. Међу 110 возила било је и аутобуса који су житеље барака превезли до нових домова. На испражњену парцелу јужно од железничке станице „Нови Београд”, изаћи ће екипе које ће данас и сутра обавити дератизацију.

Овај крај Новог Београда, који многи називају „Ромвил”, напустило је 252 породице или 974 особе. Од тог броја 124 породице, односно 487 грађана који имају пребивалиште у Београду, или су избегли са Космета, смештено је у стамбене контејнере са струјом и водом у Макишу, Јабучком Риту, Реснику, Дрену код Обреновца, насељу Кијево у Раковици и Барајеву.

– Идемо у Дрен, у метални контејнер. Ваљда ће бити боље. Овде је било посла, али нисмо имали струју и воду. Од пацова није могло да се живи – каже Ромкиња, припремајући петогодишњег сина за селидбу.

У њеном комшилуку дуж блатњавог пута покривеног покућством из уџерица које је припремљено за транспорт, налази се домаћинство чији чланови неће моћи да остану у престоници.

– Водим породицу у Ниш, има нас шесторо. Понећу и крамп, пијук, тестеру, сав алат који имам. Морам од нечега да зарадим за хлеб, а никад у животу нисам крао – тврди Бојан Алић, четрдесетједногодишњи становник импровизоване кућице у средишту насеља.

– Не знам куда ћу. Овде је било посла да нахраним децу. Не примам никакву помоћ, а био сам на ратишту. На Косову сам био у ПВО у време бомбардовања. Када сам стигао овде, нисам, као многи, хтео да платим 500 евра онима који су могли да ми среде пријаву боравка у Београду. А сад страхујем да ли ће моје четворо деце и жена сутра имати шта да једу – огорчено каже Алић.

Они који попут њега немају адресу на подручју престонице мораће да оду у место у којем су живели пре доласка у Београд. Већина њих стигла је из Лесковца, Прокупља, Врања, Ниша и других градова јужне и југоисточне Србије. Углас кажу да им у старом крају није остало ништа.

– Имали смо кућицу код Лесковца, али се срушила. Не знамо ни да ли је неко то сад заузео. Бог зна како ће нас тамо дочекати после толико година – забринута је Ромкиња која нам се само представила као мајка четворо деце.

----------------------------------------------

Ђилас: Сви ће добити адекватан смештај

Насеље крај „Белвила” јуче су обишли и градоначелник Драган Ђилас и председник Скупштине града Александар Антић, као и заменик заштитника грађана за права националних мањина Горан Башић.

– Слика о томе у каквим су условима ови људи живели последњих неколико година говори више од речи. Оно што је свима јасно јесте да су Роми тренутно најугроженија нација у Европи, што показују примери у Француској, Словачкој, Мађарској, Словенији, Италији. У Београду нема расних тензија и није било озбиљнијих инцидената, што показују примери из Бољеваца – поручио је Ђилас, додавши да ће свих 107 малишана из овог краја који ће живети у насељима на простору главног града у септембру кренути у школе, а да их сада наставу похађа само осморо.

Градоначелник је навео да ће све породице добити адекватан смештај и да „нико неће бити насилно враћен у своје место у Србији, ако му тамо није обезбеђен смештај”.

Горан Башић рекао је да се саветници заштитника грађана налазе у свих пет насеља у Београду, где ће бити смештени расељени, као и у локалним самоуправама како би се уверили да се ова акција одвија у складу са људским правима и спроводи одговарајућа интеграција Рома.

----------------------------------------------

Невладине организације тражиле обустављање расељавања

Група невладиних организација, међу којима су и Иницијатива младих за људска права, Фонд за хуманитарно право и Комитет правника за људска права – Јуком, осудила је расељавање Рома и позвала власти да хитно обуставе акцију.

– Ово принудно исељење је седамнаесто, у периоду мало дужем од две године, које се спроводи у супротности са међународним стандардима људских права који обавезују Србију. Становницима насеља нису пружене јасне информације о локацијама на које се исељавају, условима живота у алтернативном смештају нити о остваривању других права. Према прописима Републике Србије чак је и затворски смештај адекватнији, јер према Закону о извршењу кривичних санкција сваком осуђенику припада четири квадратна метра простора док се до шест чланова једне породице из насеља крај „Белвила” смешта у металне контејнере од 15 метара квадратних – поручују, између осталог, организације за заштиту људских права.