Са просечном платом месец „на мишиће”

Просечна зарада у Београду исплаћена у септембру износила је 38.883 динара и мања је 0,5 одсто од августовске, показују подаци Градског завода за информатику и статистику.

Та цифра једва је довољна да покрије просечну потрошачку корпу тешку око 36.000 динара, па је већина суграђана поново морала да „на мишиће” прегура месец.

Увек је актуелно питање – на шта је све могуће потрошити тако скромну просечну престоничку зараду. Преглед рафова супермаркета показује да се за плату нешто мању од 39.000 динара може бирати између, на пример, три литра луксузног алкохолног пића или више од стотину литара најјефтиније ракије.

Рачуница показује и да је недавни пад цена уља омогућио Београђанима са просечним примањима да уместо 300, сада пазаре више од 450 литара ове основне животне намирнице. Може се бирати и између два пара луксузних чизама или петнаестак најјефтинијих јакни у кинеским радњама.

(/Slika2)Нешто више од 70 килограма кајмака или 388 чоколада просечне цене 100 динара такође се могу пазарити просечном зарадом.

За највећи број житеља престонице, ипак, куповина скупе гардеробе или финих пића недостижан су луксуз. Праве финансијске акробације и даље су неопходне како би се попунила ионако оскудна потрошачка корпа. То ће најлакше поћи за руком запосленима у Новом Београду, Лазаревцу, Старом граду и Врачару. У овим општинама плате прелазе 40.000 динара, а корпу са основним животним намирницама могу да испуне и житељи Обреновца, Палилуле и Савског венца.

(/Slika3)Сви други ће морати да „обуздају” апетит. Статистичким изумом под називом минимална потрошачка корпа месечне потребе мораће да задовоље запослени суграђани из преосталих 10 градских општина. Тај број је увећан, будући да пре месец дана у осам општина просечна зарада није покривала потрошачку корпу.

Највише се истањио новчаник запослених у Сурчину. Просечна плата у овој општини се за месец дана истопила читавих 30 одсто. У августу је износила више од 45.000, а у септембру око 32.000 динара. 

Најмању зараду имали су Младеновчани и Сопоћани. У кућни буџет се у ове две општине, по запосленом, слило мање од 25.000 динара.

Што се броја незапослених тиче, подаци Филијале за град Београд Националне службе за запошљавање показују да су у септембру била 96.323 незапослена суграђанина, што је за око две хиљаде мање него у августу.