Bračni par Jokić sa Zvezdare odlučio je da godišnji odmor posveti uređenju stana – planirali su da okreče kupatilo, zamene pločice i sanitarije, a da u ostalim prostorijama premeste radijatore i dodaju im nova rebra. Taman kada su mislili da su sve precizno isplanirali, komšinica ih je upozorila da im tri nedelje godišnjeg odmora možda neće biti dovoljne da završe posao. Kako im je ona tvrdila, sada država traži da se ima dozvola i za najobičnije krečenje, a kamoli za ozbiljnije građevinske zahvate u stanu. Birokrate im neće pojesti samo vreme nego i novac, jer dozvole će poprilično da koštaju, ubeđivala ih je komšinica, povedena za glasinama koje se u poslednje vreme šire gradom.

– Dosad smo nebrojeno puta krečili stan i nikada nismo pitali opštinu da li to smemo da uradimo. Zgrada preko puta naše je nadzidana bez dozvole i niko ih nije zaustavio, a sada će nama da propisuju kada smemo da zamenimo sijalicu – u neverici su Jokići.  

Za krečenje, menjanje pločica, ve-ce šolje, sijalica i prekidača, naravno, Jokićima neće biti potrebna ničija saglasnost. Za takozvano tekuće održavanje nikakav papir ni dosad nisu morali da pribavljaju. Ali, radijatore neće moći da premeštaju i ojačavaju novim rebrima pre nego što  plate licenciranog inženjera koji će im uraditi glavni projekat i koji će oni potom, uz dokaz o vlasništvu nad stanom, priložiti uz zahtev opštini da im odobri radove.

Jesenas usvojenim Zakonom o planiranju i izgradnji, objašnjava Aleksandra Damnjanović-Petrović, pomoćnica ministra životne sredine i prostornog planiranja, proširen je spisak radova za koje nije potrebna saglasnost. Nju je neophodno pribaviti samo za zahvate kojima se menja statika zgrade, izmeštaju instalacije, terasa zastakljuje i pretvara u stambeni prostor...

– Takva vrsta poslova spada u investiciono održavanje i za to se ne traži lokacijska i građevinska dozvola, nego samo rešenje koje se izdaje na osnovu glavnog projekta i dokaza o pravu svojine. Kada se menja konstruktivni sklop zgrade, normalno je da vam je potreban statički proračun, sastavni deo glavnog projekta – kaže Damnjanović-Petrović.

U tekuće održavanje svrstava se i zamena prozora i vrata ali, ukoliko je zgrada pod zaštitom kao spomenik kulture, ni to nije dozvoljeno uraditi bez saglasnosti. Na objektu iz 19. veka u Knez Mihailovoj ulici oštećeni prozori ne smeju se menjati ako se ne poštuju uslovi koje izdaje Zavod za zaštitu spomenika kulture, kaže pomoćnica ministra. Brojni su, ipak, primeri da građani na svoju ruku farbaju fasade, probiju prozore gde im nije mesto, zaziđuju balkone i uprkos svemu tome prođu nekažnjeno.  

Onima koji su zakon sastavljali sve je jasno, ali oni koji ga primenjuju upadaju u iste zabune kao i građani. Najveći je problem, kako kažu u opštini Zvezdara, što se i dalje primenjuje stara uredba kojom se obaveze onih koji žele da se poduhvate investicionog održavanja definišu drugačije nego u novom Zakonu o planiranju i izgradnji.

– Prema još važećoj Uredbi o održavanju stambenih zgrada i stanova iz 1993, zamena instalacija spada u investiciono održavanje i za to je potreban idejni projekat. Međutim, zamena instalacija prema Zakonu o planiranju i izgradnji tretira se kao adaptacija za koju je neophodan glavni projekat, čija je izrada dvostruko skuplja od idejnog. Zakon o planiranju i izgradnji ima veću pravnu snagu od uredbe i, da bi se otklonila različita tumačenja, uredbu je trebalo staviti van snage i doneti podzakonski akt koji precizno definiše šta je investiciono održavanje – kažu u odeljenju za građevinske poslove Zvezdare.

Da bi otklonili različita tumačenja, naglašava Aleksandra Damnjanović-Petrović, ministarstvo će opštinama dostaviti mišljenje u kojem će precizirati šta je investiciono, a šta tekuće održavanje.