Само три трговинска ланца од свих који послују у престоници имају „Хасап” који подразумева систем анализе опасности и критичних контролних тачака. У потпуности га, за сада, примењују објекти у саставу „Делта максија”, („Макси” и „Темпо”), „Меркатора С” („Меркатор” и „Рода”) и ДИС-а, а уводе га или поступак приводе крају у „Универекспорту”, „Идеи” и „Супер Веру”.

Рок који трговци имају да пословање усагласе са „Хасапом” је 10. јун ове године. У инспекцијама кажу да овај систем није обавеза само за произвођаче хране, већ и за продавце, због тога што највећи део њиховог асортимана чине прехрамбени производи, а у већини великих објеката и готова јела.

Ко буде желео да настави да послује мораће до истека законског рока (две године од доношења Закона о безбедности хране, из јуна 2009. године) да има у потпуности успостављен „Хасап” систем.

– „Хасап” систем смо поставили 2006. године, а сертификат смо добили 2007. године од аустријске сертификационе куће „Quality Austria”. Kако 80 одсто нашег асортимана чине намирнице, сви запослени су укључени у одржавање система. Управљање смо поверили такозваном „Хасап” тиму који чине технолози, менаџери свих категорија, запослени који се баве санитарним надзором и техничким одржавањем и регионални менаџери – објаснила је Весна Жабић, задужена за односе с јавношћу у компанији „Делта макси”.

Иста кућа сертификовала је „Хасап” систем и у „Меркатору С”. У компанији ДИС чији су хипермаркети углавном распоређени широм Србије, а један је недавно отворен и у Београду, кажу да су средином 2010. године увели систем анализе опасности и критичних контролних тачака.

– Званичном сертификацијом наш посао није завршен јер смо у обавези да цео систем пословања унапређујемо, а да ли смо успели сваких годину дана провераваће стручни тим куће која је сертификовала наше пословање – истиче Иван Шулеић, директор маркетинга ДИС-а.

Колико један трговински ланац треба да издвоји за увођење „Хасапа” нико не може да прецизира. Реч је поступцима који дуго трају, а како поједини трговци имају и по више од 100 објеката широм Србије, потребно је пуно времена, али и средстава.

Они који у потпуности нису увели овај стандард приводе посао крају. У „Универекспорту” кажу да имају делимично уведен „Хасап”.

– У току је поступак потпуне примене, а процес ће бити завршен до законски прописаног рока, односно до првог јуна 2006. године. Ми примену „Хасапа” сматрамо квалитетним законским решењем које ће пружити сигурност потрошачима, али и трговцима који сада имају прецизно прописане стандарде и процедуре за безбедност хране – рекла је Оливера Ћирковић, пи-ар „Универекспорта”.

У „Супер Веру” су завршили обуку запослених. Кажу да већ дуже примењују овај стандард и да је једино преостао „папиролошки” део посла, што значи да ће и у овом ланцу „Хасап” ускоро почети формално да примењују. У трговинском ланцу „Идеа” још немају овај систем, али кажу да ће процедуру увођења завршити у најкраћем могућем року.

С. Деспотовић

------------------------------------------

Систем контроле

У Генералном инспекторату Министарства пољопривреде објашњавају да је главни циљ „Хасапа” (анализа опасности и критичних контролних тачака) успостављање превентивног система који осигурава безбедност хране у свакој фази производње, прераде и дистрибуције.

– Тиме се доприноси елиминисању ризика или његовом смањењу на ниво прихватљив по здравље људи. Уместо традиционалног начина контроле готових производа, „Хасап” делује превентивно тако да се најпре идентификују ризичне тачке производње, односно тачке у технолошком процесу у којима може доћи до контаминације производа. Према важећем Закону о безбедности хране, предвиђено је да сви који послују са храном уведу овај систем до 10. јуна ове године – објаснио је Душан Пајкић, директор Генералног инспектората.