Половина Београђана користи услуге „Београдских електрана”, а око 80 одсто њих редовно измирује рачуне за централно грејање. Они су, нажалост, својеврсни таоци мањине од 20 одсто нередовних платиша чији се дуг нагомилао на 3,5 милијарди динара и прети да доведе у питање квалитет даљинског грејања у главном граду. Упркос спекулацијама и суочени са блокадом рачуна, у „Електранама” тврде да су радијатори у становима и пословним просторима и даље топли као и пре.

– Рачун нашег предузећа био је блокиран због дуговања „Србијагасу”, а од прошлог петка до 29. јануара биће активан. Уколико не измиримо потраживања, постоји могућност да поново дође до блокаде. На квалитет централног грејања то би могло да се одрази уколико би дошло до ситуације у којој је потребно купити неке делове неопходне за рад топлана, а ако за то не би било новца, грађани би у неком периоду могли да остану без грејања. Тренутно је у целом граду стабилан систем снабдевања топлотном енергијом, а приче о слабијем квалитету су спекулације – тврди Петар Васиљевић, помоћник генералног директора „Београдских електрана”, задужен за техничка питања.

Рачун овог јавног комуналног предузећа блокиран је због дуговања „Србијагасу” из грејне сезоне 2008/2009. године, који је износио око три милијарде евра. Две трећине су враћене захваљујући кредиту који су „Електране” подигле, али је због преостале милијарде рачун блокиран. Васиљевић истиче да до овакве ситуације не би дошло да су несавесни грађани измирили дуговања, као и када би постојали разрађенији системи наплате.

– Чињеница је да око 80 одсто Београђана који су корисници наших услуга редовно плаћају рачуне, па макар и са закашњењем од месец дана. Проблем је оних 20 одсто који, буквално, никада не измирују дуговања. Будући да је политика предузећа да не искључује кориснике, онда се нередовне платише „шверцују” уз оне који савесно плаћају. Наши технички капацитети не омогућавају да искључимо индивидуалне кориснике у зградама, то се може урадити једино у приватним кућама. Постоје и разне репресивне мере које могу да натерају несавесне суграђане да измире дуговања, али за то су надлежни судови, а не „Електране”. Почиње се са принудним мерама наплате, а као крајњи метод је могућа и пленидба, што се и радило седамдесетих и осамдесетих година – каже он и додаје да је за оне који заиста нису у стању да плате, у граду основан фонд за субвенционисање рачуна.

Будући да је свега половина суграђана на листи корисника „Београдских електрана”, нереално је очекивати помоћ града у измиривању обавеза предузећа, сматрају упућени. Градски буџет пуне сви порески обвезници са територије града, па је мала могућност да новац који уплаћују и они који се греју на струју, угаљ или неки други енергент, буде утрошен за помоћ претплатницима на даљински систем грејања.

Прописана температура у становима у току грејне сезоне дефинисана је градском одлуком и износи од 19 до 21 степен. То значи да је погрешно мишљење појединих суграђана који тврде да би у просторијама требало да буде 23 до 24 степена. Понекад се дешава да станови неких суграђана имају знатно вишу температуру од прописане, па када се она доведе у границе нормале, имају осећај да им је хладно. У „Електранама” кажу да њихови радници интервенишу када утврде да је хладније него што је прописано.

– Уколико је заиста хладније од 19 или топлије од 21 степен обавиће се потребне поправке. Спекулације да је у последње време хладније у становима из овог или оног разлога су у неосноване – изричит је Петар Васиљевић.

Упркос његовој тврдњи поједини Београђани последњих дана, кажу, осећају да су радијатори хладнији него раније и убеђени су да то има везе са поскупљењем енергената и блокадама рачуна.

Последње поскупљење централног грејања ударило је Београђане по џепу 1. јануара прошле године када је цена повећана за 36 одсто, а о евентуалној новој корекцији одлучиће Скупштина града.

Д. Вукотић