politika
За недељу 21. март 2010.
Најстарији дневни лист на Балкану.
Први број изашао 25. јануара 1904.
Оснивач Владислав Рибникар.
 

Скок са прозора школе

Ученик осмолетке „22. октобар” у Сурчину И. С. тешко повређен и оперисан на Институту за мајку и дете
Прозор са кога је малолетник скочио (Фото Д. Ћирков)

Малолетни И. С., ученик осмог разреда Основне школе „22. октобар” у Сурчину, скочио је јуче око 11 часова са терасе међуспрата ове осмолетке и сломио оба ручна зглоба и подлактице због чега је хитно превезен на Институт за мајку и дете „Др Вукан Чупић”, где је оперисан. Како се могло чути на месту догађаја, дечак је најпре са двојицом ученика ушао у ве-це који се налази на другом спрату задњег дела зграде. Када су они изашли, с прозора је скочио на терасу која је на висини од два метра, а потом на траву. У помоћ су одмах притекли многобројни наставници а брзо је стигла и Хитна помоћ.

Према речима Бранке Селаковић, разредног старешине, повређени дечак већ четири године болује од дијабетеса и неколико пута је претио да ће се убити.

– Лежао је у свесном стању са ишчашеним зглобовима. Када сам га упитала зашто је то урадио, одговорио је да је хтео да се докаже другарима. Не знам шта га је нагнало да то учини, али је више пута претио да ће себи одузети живот. У понедељак је мобилним телефоном послао поруку мајци у којој каже да ће живети још неколико дана. Никако није могао да се помири са чињеницом да ће целог живота морати да се бори са дијабетесом због чега је већ дуже време био безвољан и несрећан – објаснила је Селаковићева и додала да се успех у школи овог основца нагло погоршао од када је у петом разреду сазнао да је болестан.

Ипак, наглашава она, сви наставници су му помагали да што лакше савлада градиво и заврши разред.

– Ни лоше оцене не могу да разумем као разлог за скок јер је баш данас поправио последњу јединицу. Причала сам са њим пет минута пре него што је скочио. Иако је често био утучен, деловао ми је расположено. Чак је рекао да једва чека прославу матурске вечери са својим другарима – рекла је Селаковићева.

Како нам је објаснила Ела Песах, школски психолог, која је више пута причала са овим осмаком, иако је био утучен није показивао агресивност према другим ђацима.

– Болест га је погодила као гром из ведра неба. Међутим, није редовно користио терапију због чега је неколико пута падао у шећерну кому. Често је изостајао са наставе – нагласила је Песахова.

Међутим, могло се чути да су га на скок испровоцирали школски другари чикајући га.

У тренутку када је матурант скочио, на супротној страни школског дворишта његови вршњаци су уз трубаче прослављали завршетак осмог разреда док су остали ђаци били у учионицама јер је тек почео четврти час.

Ј. Ц. – Н. С.


[објављено: 30/05/2009]
stampanje  posalji prijatelju