Београд

Скулптуре – уметничко освежење града

Дела најуспешнијих стваралаца биће постављена на улицама, трговима и зеленим површинама

Мрдалица” код Битеф театра

Прве скулптуре у слободном простору престонице требало би да освану најкасније за два месеца. Пројекат је покренуо град и засад је одабрано десет уметника, а за избор још пет биће расписан јавни конкурс. Секретаријат за културу је неколико година припремао овај посао који има задатак да подстакне уметничко стваралаштво али и да улепша Београд.

– Идеја да наш град добије скулптуре по угледу на бројне светске метрополе попут Барселоне, рођена је пре неколико година. Најтеже је било како доћи до аутора који заслужују да својим радовима покрену овај пројекат. Верујемо да је ово само почетак и да ће Београддобити много скулптура постављених у јавним просторима. Град планира изградњу стамбених насеља и у њима ће бити предвиђена места за ова уметничка дела – кажу надлежни из Секретаријата за културу .

Пет аутора Мрђан Бајић, Олга Јеврић, Здравко Јоксимовић, Коста Богдановић и Олга Јанчић одабрани су анкетом која је спроведена међу историчарима уметности, ликовним критичарима и новинарима. Још пет стваралаца Владимира Перића, Драгољуба Рашу Тодоровића, Зорана Тодоровића, Милију Нешића и Добривоја Бату Крговића изабрала је Комисија састављена за потребе овог пројекта.

Сликар Чедомир Васић, ректор Универзитета уметности у Београду и председник Комисије, каже да су чланови Комисије уз помоћ градског архитекте предложили локације на којима би могле да буду постављене скулптуре. Комисија је предложила да рад Косте Богдановића „Модел урбане скулптуре” буде на углу Душанове и Француске улице, „Мрдалица” Милије Нешића код Битеф театра, „Плод VI” Олге Јанчић поред позоришта „Мадленијанум”, док је Мрђан Бајић предложио да његов „Београдски стуб” буде постављен код Палате „Албанија”.

– Најделикатнији посао за Комисију је избор простора у коме ће бити радови аутора. Важно је одабрати улицу, трг или неку зелену површину на којима ће скулптуре имати пуно дејство и где ће као визуелно дело, бити доступне што већем броју грађана – објашњава Васић и додаје да ће будуће скулптуре подићи градски амбијент на виши ниво.

Према његовим речима, када буду завршени договори са већ изабраним ауторима око остварења која ће улепшавати град и локација, биће расписан јавни конкурс за избор радова за утврђене преостале градске просторе.

За подстицање уметничког стваралаштва у које се осим овог пројекта убраја и куповина инструмената за младе музичке таленте и пројекат „Прва књига”, Секретаријат за културу је издвојио 30 милиона динара.

Д.М.

---------------------------------------------------------

Предложено петнаест локација

У договору са уметницима њихова дела освежиће следеће локације: Улицу кнеза Михаила између палате „Албанија” и Сремске и поред Библиотеке града, сквер на углу Душанове и Француске улице, зелену површинупоредпозоришта „Мадленијанум”, испред Битеф театра, улаз у метро преко пута Вуковог споменика, насеље Камендин (зелену површину испред дечјег игралишта), платое испред Правног факултета и Главне поште, простор код „Фонтане”, и Сава центра, испред Југословенског драмског позоришта, код куле Небојша и на скверу у Палмотићевој улици.

објављено: 12/05/2008.

Последњи коментари

Anastasija I. | 12/05/2008 05:05

Sta je sa naseljima u sirem centru grada!? Ovo treba primeniti u svim gradovima u Srbiji i raditi na uredjenju svih centara. Ima toliko stvaralaca. Skulpture mogu povremeno da se smenjuju. Srecno!!!

bravo!  | 13/05/2008 09:28

čestitke za miliju nešića i olgu jevrić!najzad.predlažem da se obavezno na najekskluzivnije mesto postavi skulptura ili grupa skulptura vide jocić,time će se pokazati visoka svest srpske kulturne elite i srpskog društva za senzibilan,potresan i skulptorki visoko postavljen jezik ove naše skulptorke čija smrt nije ni zabeležena u srpskim medijima.time će se postaviti i visoki zahtev za srpsku i estetsku i etičku kulturu.eto,neka'politika'pokrene ovu akciju!mrđan bajić se pokazao kao nedorastao zadatku u jugoslovenskom dramskom pozorištu kada mu je data fantastična kubatura,svetlost,prozračnost a njegova skulptura se prizemnila,skvrčila'zaustavila' prostor i isprečila se kao me(n)talna greška...ali,šteta,srpska likovna kritika ne postoji,otuda se ne razvija ni vizuelna i mentalna higijena.vlada lenjost i prljavština u gledanju i refleksiji,lenjost u analizi i kritici.skulptura je društveni proizvod,kao i svako umezničko delo koje je simptom i pokazatelj,lakmus papir stanja svesti,savesti i brige.to što se jezik kritike i analize ne razvija ostavlja zapuštenima i neodgovornima i same umetnike.