„Немам времена да разговарам са новинарима. Затрпана сам захтевима за легализацију. Молим вас позовите начелника за урбанизам и комуналне послове”, прокоментарисала је јуче службеница на шалтеру једне од београдских општина, преплављена папирима којима су је власници бесправних грађевина од раног јутра засипали из петнаестак метара дугог реда.

Премда се очекивало да ће јуче, последњег дана за пријаву дивљих објеката, службеници попадати од посла, за дивно чудо, у већини писарница, кажу, није било опсадно стање као протеклих дана.

Упркос доброј организованости општина – поједине су отвориле по шест шалтера, продужиле радно време, увеле дежурства викендом, повећале број пунктова за предају захтева на својим територијама, а Звездара је чак примала пријаве до поноћи – нису изненађени навалама од понедељка до среде. Јер, томе их је поучило искуство из два претходна покушаја да се озаконе објекти и очекивали су исто без обзира на то што су грађани имали шест месеци да ураде најлакши део посла – пријаве „дивље” некретнине.

Драган Петровић, житељ Звездаре, захтев је предао јуче јер каже да није био обавештен на време.

– Мислио сам да ће,ипак, да продуже рок за пријаву. Поднео сам бланко папир, а потешкоће очекујем чим се отиснем у авантуру прибављања документације – сматра Петровић.

Палилула је у среду оборила рекорд, стигло им је 2.500 захтева, а истог дана кроз шалтер у Звездари руку са папиром протурило је 1.000 Звездараца. У општину Обреновац јуче је пристигао и немали број захтева поштом.

Продужетка и додатних рокова неће бити. Прецизан број нових захтева биће познат ових дана, а Предраг Вучић, секретар за легализацију, процењује да ће прећи 100.000.

Од данас следи најтежи део посла. Са њим ће се суочавати службеници Секретаријата за легализацију. Они ће обрађивати захтеве и обавештавати власнике шта све од документације треба да доставе или да је допуне. Ако подносиоци захтева, за два месеца после добијања обавештења то не учине неће моћи да легализују непокретности. Ништа лакше неће бити ни онима који су до куће, стана, пословног простора, гараже, шупе дошли без дозвола. Осим што ће морати да докажу својину над објектима, ангажују геодете, архитекте, плате таксе, многима ће најтеже пасти измиривање накнаде за уређење грађевинског земљишта јер је највећи издатак у легализацији. Када добију обавештење из општине да могу да легализују кућу, у року од два месеца треба да закључе уговор са Дирекцијом за грађевинско земљиште.

За куће и станове до 100 квадрата важи попуст од 60 одсто али само уколико их легализују до 31. децембра. Да би оствaрили ову повластицу мораће да докажу да немају више од једне некретнине на територији општине у којој станују. Уколико плате накнаду за уређење земљишта једнократно до краја године могу да рачунају на додатно умањење од 50 одсто. Смањење од 30 процената за накнаду за земљиште следује власницима „дивљих” грађевина који је измире одједном после 31. децембра ове године. Дозвољено је и плаћање на 60 месечних рата.

Погодност да уплате половину од укупног износа таксе за уређење земљишта највероватније ће имати и власници кућа са једним станом површине 300 квадрата. Потврду те привилегије добиће од Скупштине града до краја месеца.

Због бројних нових али и више од 130.000 старих пријава очекује се да ће накнадно издавање грађевинских и употребних дозвола да траје наредне три године.

Д. М. – А. И.

-----------------------------------------------------------

Рушење и двоструко већи порез

Власници бесправних објеката који их нису пријавили у законском року од 11. септембра 2009. године до јуче, као и они који су те шансе пропустили у претходна два наврата могу да очекују рушење или двоструко повећање пореза на имовину. Иста судбина чека и оне грађевине које не испуњавају услове за легализацију. Новац прикупљен у овом, како каже Оливер Дулић, министар животне средине и просторног планирања, „историјском послу” биће утрошен за изградњу улица, канализације, домова здравља, вртића, школа...