Склапање брака на необичан начин у престоници више није могуће. Венчање у балону, возу, под водом или на снежној пољани постало је део прошлости, изузев ако матичар не одлучи другачије. У случају да, ипак, пристане да венча младенце у нетипичним, оригиналним и несвакидашњим условима, мораће за то да има „дебео” разлог.

Сала за венчања као место где се склапа брак, прописује Породични закон, мора бити адекватна, иако у неколико градских општина – Савски венац, Раковица, Палилула и Земун, не постоје посебне просторије у којој младенци изговарају судбоносно „да”. Обавезна је застава Србије, матичар би требало да има ленту, а цвеће треба да да ноту свечаности. Тиме ће се, тврде надлежни, више заштитити институција брака, без обзира на то што је феномен развода у експанзији.

У Градском секретаријату за управу подсећају да је институција брака законски регулисана.

– Место и начин склапања брака дефинисани су Породичним законом још пре пет година. Брак се склапа јавно, на свечан начин у предвиђеној просторији. Овим не желимо да прекинемо праксу изласка матичара на интересантне локације, али ћемо неприкладна местаморати да избегавамо. Венчања у импровизованим просторима, испод воде, у превозу, на улици или у ваздуху нису прикладна – изричит је Милан Бркљач, градски секретар за управу.

Прва необична венчања у Београду забележена су почетком деведесетих година прошлог века, док је у свету то још одавно пракса. Кинези су познати по традиционалним колективним венчањима и код њих је то престижна церемонија. У главном граду наше земље церемонија колективног венчања, која се обележава већ 11 година, новим правилником је доведена у питање и то због места на којем се одржава – улици.

Откако су младенци почели детаљно да планирају најсрећнији тренутак на неком несвакидашњем месту, ипак, није забележен ниједан инцидент нити трагичан исход, уверавају матичари.

– За двадесетак година колико радим као матичар, венчала сам парове на разним местима: у зоо-врту, на Авали, Ади Циганлији, усред завејаног Кошутњака, у Плавом возу, у агенцији за брачно посредовање, и никада нисам имала лоше искуство. Матичару је најлакше да обави посао у општинској сали. Дешавало се да у дану венчам педесетак младенаца, али је на терену све сасвим другачије, изазовније... – присећа се Гордана Зорић, матичарка Старог града, која је у току једног дана ван општинске зграде успела да венча чак 30 парова.

Сем новог правила по којем су задовољство и право на слободан избор будућих супружника ускраћени, из градске управе стижу и вести о новом ценовнику. Венчање у просторијама општине сада кошта 200 динара. Уместо досадашњих три до осам хиљада динара, младенци ће од сада морати да издвоје 10.000 динара у случају да се церемонија обавља ван матичног подручја. 

– Свако ко је оправдано спречен, болестан, налази се на одслужењу затворске казне, у старачком дому или одржавању трудноће неће морати да плаћа таксу за венчање приликом изласка матичара на терен, сем оних 200 динара – додаје градски секретар за управу.

Тренутно у Београду има 22 матична подручја, по једно се налази у свакој општини, а додатна подручја имају Вождовац у Белом Потоку, Земун у Батајници, Палилула у Крњачи, Гроцка у Калуђерици и Чукарица у Жаркову.

-----------------------------------------------------------

Општине без сала за венчање

У општини Савски венац венчања се обављају у делу конференцијске сале који је намењен за матичаре, младенце и њихове госте. И у општини Раковица свечани чин сеобављау скупштинској сали општине.Судбоносно „да” младенци општине Палилула изговарају у канцеларијама матичарске службе. Сала за венчање не постоји ни у општини Земун. Она која је некада радила у згради Старе капетаније од 1997. године претворена је у ресторан, па се младенци венчавају у малом општинском холу.

М. Бракочевић