Док су у аутобусима царовали апарати за откуцавање карата, вождовачки мангупи Шишко и Бели приредили су непознатој времешној госпођи ујдурму.

Враћајући се из кафане „Рада”, ушли су у триес’ деветку. Бакица за њима.

– Децо, како да оверимкарту? – питала их је.

– Ставите је у апарат – поче Шишко – повуците ручицу и кажите докле идете.

– А где је та Славија? – опет ће она.

– Не брините. Само разговетно саопштите где силазите. На тој станици бус се неће померити док не изађете – „утрчао” је Бели.

Старица је, за сваки случај, све време понављала: „Славија”… „Славија”… „Славија”…

Мангупи су се кришом наслађивали, путници су се крстили и пре него што је возило прошло поред Храма, а аутобус је најзад стао на бакином одредишту. И стварно је сачекао да она изађе, јер била је то последња станица...

Смејали су се томе сутрадан другари код „Раде”. Веселу сеансу прекиде Шишко: – Е, чуо сам да ће да уграде дигитално оверавање карата. А преко разгласа ће да говоре где стаје бус!

– Не треба да журе – претвори се одмах Бели у експерта. – У Европи то, додуше, постоји, али треба сачекати. Шта ако се тај систем покаже као лош? Лако је западњацима да бацају паре…

Кад, ето савремених апарата у нашим препотопским возилима. Говоре као промукли папагаји: да би их разумео, путник мора да приљуби уво на њих. Да валидира чуло слуха.

– Паметно што су их увели – причао је Бели – па не би Европљани бацали лову тек тако...

Првих дана примене (не)персонализованих картица срели су поново ону бакицу. На истој станици. Кад је бус дошао, исукала је компјутеризовану повластицу. Стала у ниски старт да је валидира. Шишко и Бели уђоше на предња врата, гледајући шта ће старица да уради на средњим.

Прислонила је картицу. Гракнула: „Славијааа”!

Папагај из справе закрешта име следеће станице: „Бјеловарска!”

„Славија, море!”

„Витановачка!”

...Бака је све гласније говорила, начисто се посвађала са направом.

Пошто је изашла на Славији, добацила је Шишку и Белом: – Децо моја, они стари апарати били су бољи! Слушају те и ћуте. А ови нови, чим зуцнеш, почну да се деру...