Талас поскупљења у Србији не посустаје. Иако се учинило да је са повећањем цена у супермаркетима готово, хладан туш поново чека потрошаче, судећи по најновијим ценовницима које су трговци добили од добављача.

Слаткиши поскупљују од 13 до 17 процената, смрзнуто воће и поврће 10, пиво три одсто, кисело млеко четири, а цене кућне хемије и козметике у наредном месецу биће увећане од пет до 10 процената. Већ су поскупели и поједини сувомеснати производи и то за шест одсто, а поскупљења протеклих недеља нису заобишла ни неке газиране и негазиране сокове, и то за три одсто.

Разлог за поскупљења исти је као и небројено пута до сада – више цене сировина и повећање трошкова производње. У потрошачким организацијама пак истичу да економског оправдања за више цене – нема.

– Ово је ланчана реакција проузрокована одлуком о поскупљењу гаса. Дакле, није заснована на стварним трошковима пословања, већ на томе што многи искористе свако повећање цена енергената како би своје ценовнике кориговали навише. Курс евра је стабилан, а надлежни уверавају да су стабилизоване и цене пољопривредних производа. А онда у малопродаји цене порасту. То је последица произвођачких и увозничких монопола – оцењује Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије (НОПС).

Вера Вида, председница Центра потрошача Србије (ЦЕПС), изјавила је да је та потрошачка организација забринута због сваког поскупљења.

– Стандард грађана у Србији ионако је низак, плате мирују, а при томе и даље велики број радника остаје без посла – рекла је Вера Вида.

Стручњаци, међутим, кажу да не можемо мимо света, па у Институту за економику пољопривреде подсећају да цене хране у Србији морају да прате оне на страним тржиштима, где је такође све поскупело. Али, није исто када поскупе прехрамбени производи просечном Србину који само за храну издваја 41 одсто породичног буџета, или житељу неке од држава западне Европе, коме је да би за читав месец попунио фрижидер потребно свега петнаестак одсто плате.

– Податак по којем око 40 одсто зараде издвајамо за храну важи једино за оне који имају просечну плату. А како највећи број грађана Србије има једва нешто више од 20.000 динара, слободно можемо да кажемо да они све што зараде потроше за храну – објашњава Паповић.

С. Деспотовић

----------------------------------------------------------

Утеха у „сави” и уљу, нада у брашну, шећеру и свињетини

Протеклих недеља снижене су цене белог хлеба и сунцокретовог уља. Векна „саве” је јефтинија због интервенције државе. Од 1. октобра, „сава” не може да кошта више од 44 динара, док је на појефтињење зејтина од око петнаестак динара утицао пад цена сировина.

– Овогодишњи, одличан род сунцокрета достигао је цену као у окружењу, која је нижа него прошле године, па је и уље јефтиније. Уколико се тај тренд настави, зејтин може још да појефтини – рекли су у „Виталу”.

За утеху је и то што би у наредном периоду требало да мирују и цене свињетине, брашна и шећера.