„Колику гаранцију по новом Закону о заштити потрошача имају ове дечје чизме”, питали смо у продавници гардеробе у Кнез Михаиловој улици.

„Не знам ја ништа о томе. Молим вас, распитајте се на каси”, одвратила је радница.

И касир је био несигуран у рок за рекламацију. Затражио је помоћ колеге.

„Позива се менаџер радње”, одјекнуло је преко разгласа.

Убрзо је стигао пословођа. Али, ни шеф није имао ваљани одговор.

„Ништа нам ново није стигло, никаква директива од ових наших одозго”, одвратио је менаџер знатижељном купцу.

Трновит пут морају да прођу потрошачи како би по новом пропису истерали правду. Многи од њих нису информисани али, чини се, ни трговци нису детаљно проучили нове параграфе. Уверила се у то и екипа „Политике”, која је јуче прерушена у потрошаче обишла београдске продавнице.

На тесту је била техничка опрема. Од када је првог јануара закон ступио на снагу минимална гаранција на сваки апарат је две године. То бар пише у тексту овог акта. Да ли је тако и међу рафовима?

– Извините, колика је гаранција на дигиталне фотоапарате? Чини ми се да је прошле године била 12 месеци – питамо у „Самсунговој” продавници у близини Цветног трга.

– Две године је рок за рекламацију – самоуверено одговара продавац.

– А на микроталасне пећнице? Да ли је на сву робу код вас две године гаранција? – упорни смо.

– Углавном. Али, на пример, за аудио програм, попут кућних биоскопа, гарантни лист важи годину дана – преварио се продавац.

Очито, нису сви трговци још избистрили нови закон и не знају за обавезан гарантни рок од 24 месеца за било који технички производ. Мало ко је чуо да сада гаранцију од годину дана имају половна техничка роба и аутомобили. Наравно, под условом да се пазаре од правног лица које гарантује њихов квалитет.

– Не, ја не дајем гаранцију. Како на половну гардеробу, па је л’ мислите да ће вам неко дати гарантни лист и за коришћену белу технику. Нема тога овде – потпуно је сигурна продавачица у „секнд хенд” бутику у пролазу испод Теразија.

Ништа о детаљима новог прописа не знају ни трговци у појединим спортским радњама. И то на најпрометнијим локацијама у граду.

– Да вас питам, хоћу ли моћи да добијем гаранцију за ски-панталоне – занимало нас је у „Планета спорту”.

Одговора поново нема. Чекамо. Прошло је минут-два док није позвана шефица упућенија од продавца.

– Наравно, шест месеци је рок – каже.

– Како само шест месеци? Ова роба је инвестиција, скупа је. Зашто гаранција није дужа? А овај нови закон, да ли је он нешто ту променио – не одустајемо.

– Код нас је увек било пола године. Знам да нови закон постоји од пре два-три дана, али нам нико још није послао ништа написмено – правда се она.

– Ко да вам пошаље – истрајни смо у тражењу одговора.

– Наши из врха, они нас информишу – додаје шефица.

– Ништа онда. Вратићемо се да купимо када се информишете, ионако на зимовање идемо у фебруару – проверили смо знање трговаца о новим обавезама.

Следећа станица – „Зарина” продавница у Кнез Михаиловој улици. Пословође у овој радњи нешто су упућеније.

– Хоћу да купим ове ципеле, али занима ме да ли ћу и сада да прођем као пре годину дана када сам на једвите јаде успела да заменим напуклу обућу. Колико сте по новом закону дужни да ми дате гаранцију – питање је за запослене у овој продавници.

– Шест месеци је гаранција на сав гардеробни програм и у том периоду можемо да заменимо одећу и обућу или да вратимо новац. А уколико дође до некаквих неспоразума, на сцену ступа „Југоинспект” који у року од 15 дана проверава робу и доноси коначну одлуку – као из топа одговарају на питање „купца”.

Иста слика и у продавници мобилних телефона у Улици краља Милана. Нема потрошача који би их збунио. Већ три године, кажу, раде по закону који тек што је ступио на снагу и на сваки апарат дају гаранцију од две године.

И док у многим трговинама настоје да се едукују о законским обавезама, има и оних који не „лупају главу”. Продавац наочара и контактних сочива у радњи надомак београдског насеља Шумице већ годинама не издаје фискалне рачуне, па се гарантним роком уопште и не замара. Муштерије их и не очекују. Ту, кажу, добијају наочаре по нижим ценама него код конкуренције. Исту песму још пева и неколицина месара у престоници.

– Не могу да ти сечем само сто грама меса – и даље одговарају неки од њих када им потрошач затражи мало телетине.

А потрошачу и по старим и по новим правилницима ниједан трговац не би смео да одбије пружање услуге.

С. Деспотовић

М. Бракочевић