У „вруће” столице округлог стола под називом „Малолетна лица и игре на срећу” јуче су у Старом двору сели представници државе и града, челници кладионичарских компанијаи стручњаци да би разјаснили пориве малолетничког коцкања и допринели његовом сузбијању. Први пут организован је скуп на којем су се представила два табора. Уводну реч имао је Драган Ђилас, градоначелник и домаћин.  

– За месец дана, колико траје акција уклањања кладионица у непосредној близини школа затворено је 17 њих, а компанија „Моцарт” самоиницијативно је ставила катанац на три. У бројним локалима се илегално организују игре на срећу и држава мора да онемогући њихово пословање. Градски секретаријати и инспекције биће на располагању, a помоћи ћемо и новцем. Улагање у безбедност деце је, ипак, најбољи начин да се троши буџет – рекао је Ђилас.

Спречавање малолетничког коцкања само је део акције унапређења ђачког окружења. Недавно је покренута и иницијатива за промену Закона о јавном реду и миру којом ће продаја алкохолних пића и цигарета деци млађој од 18 година бити строго забрањена и још строже кажњавана.

– Предлажемо да се малолетницима забрани улазак у такве локале, и њихово радно време не сме да буде 24 сата. Рекламе не смеју бити упадљиве. За оне који се оглушују о закон казне треба да буду екстремно високе – објашњава Тамара Лукшић-Орландић, заменик републичког омбудсмана.    

Укупно у Србији послује око 2.500 кладионица. Тако каже Миле Симојловић, начелник Управе за игре на срећу Министарства финансија. Од 2005. године до августа 2009. ова установа изрекла је новчане казне у вредности 14.680.000 динара. А донела је 372 решења о кажњавању, што значи око шест месечно.  

– Само прошлог месеца затворили смо 17 локала удаљених мање од 150 метара од школа, за 24 „критична” чекамо процену Геодетског завода. Утврђено је да је 18 играчница прописно удаљено када се измери пешачки пут између улаза у школу и локал – открива Симојловић.

Маргинални значај удаљености приписали су Дејан Чакајац, председник и оснивач компаније „Моцарт”, Бранко Дробац, власник кладионица „Балкан Бет”, и Зоран Милошевић, извршни директор кладионица „Меридијан”. Исто сматрају и Христос Тсемперас, генерални менаџер „Гранд казина”, и Мирјана Аћимовић, председница удружења „Јакта”. Замерају што се забрана односи на посебне (клађење, апарати, рулет, покер), а не и на класичне (бинго, лото, греб-греб) игре на срећу. Наглашавају да немају право да из локала избаце малолетнике и да би било добро да се акција не заврши на гашењу кладионица него да буде ослонац изради квалитетног закона. Предлажу да се локали опскрбе бољим надзором и обезбеђењем. Приметили су да је све већа помама за играма на срећу на Интернету и скренули пажњу да се за рачунаром лако постаје зависник јер је приступ „забави милиона” неограничен. Изнад свега истакли су улогу индустрије игара на срећу која, између осталог, пуни државни буџет.

Када је Чакајац, на основу истраживања компаније „Моцарт”, покушао да разбије предрасуде о кладионичарима наводећи да су они углавном бивши спортисти, пожртвовани, племенити, породични људи, жустро га је прекинула Тамара Лукшић-Орландић.

– Поштедите нас. Округли сто се претворио у оду једној привредној грани. Разочарана сам ставом приређивача који не увиђају проблем раздаљине, али виде извоз игара на срећу – негодовала је она.

Градски секретари Горјана Обреновић, за инспекцијске послове, и Владимир Тодић, за образовање, подржавали су спречавање малолетничког клађења. Живорад Анђелковић, помоћник градоначелника, сумирао је заседање.

– Делимо мишљење да удаљеност кладионица од образовних установа није релевантна. Управа за игре на срећу не може сама да се ухвати у коштац са проблемом, јер има укупно седам инспектора и једно возило на располагању. Закони који регулишу ову област нису довољно добри. Прво треба да се допуне забраном уласка у објекте у којима се организују игре на срећу, за децу чак и ако су у пратњи родитеља. Град оберучке прихвата помоћ компанија које се баве клађењем, слот апаратима, рулетима... Самоиницијативно затварање локала много доприноси покренутој акцији, али у интересу великих приређивача јесте искорењавање њихове нелегалне конкуренције, чему ће инспектори посебно посветити пажњу – закључио је Анђелковић.

-----------------------------------------------------------

Коцкају се из незадовољства

– Деца која одлазе у кладионице често изостају из школе, имају слаб успех, агресивна су кад губе. Ђаци, обично из сиромашнијих породица, коцкају се јер су незадовољни животом, трагају за сопственим идентитетом и жељни су брзе зараде. А у медијима се свакодневно промовишу појединци који су се наводно обогатили преко ноћи, на разним играма на срећу – објаснио је Жарко Требјешанин, психолог, за округлим столом „Малолетна лица и игре на срећу”.

М. Симић