У престоници најброније Београдске улице

Одмах после дојаве да у једној вишеспратници у Охридској улици букти пожар, новинарска екипа упутила се у улицу надомак Храма Светог Саве. У холу зграде затекли су раднике како натенане развлаче струјне каблове, уверавајући их да код њих пожара – нема! Једном од чланова репортерског тима наједном је синуло: „Охридска улица постоји и у Земуну!” Док су стигли на други крај града, ватра је већ била угашена, у ходницима је остала само гареж. Срећом, ватрогасци су стигли на праву адресу јер су им прибрани станари назначили да је реч о земунској Охридској улици, а не оној у близини Трга Славија.

У престоници постоји око 8.300 именованих улица. Према подацима Републичког геодетског завода, 821 улица нема уникатно име. Тако на пример на територији Београда постоји по15 Савских и Косовских улица, 17 Железничких и Саве Ковачевића, по 21 улица 1. маја и Шумадијска... Апсолутни шампион је Београдска улица – то име се чак 33 пута појављује на мапи града.

То зачас може да створи проблеме у функционисању хитних служби, таксиста, грађана...  

– Због учесталих захтева суграђана, али и јавних служби, одлучили смо да што пре решимо овај проблем. Процес преименовања улица са истим називима неће бити једноставан. Обашка то што по градској одлуци општина Земун има право да има улице са истим именима као у старом делу Београда, јер је некада Земун био посебан град (прикључен престоници 1934). Иста права имају и приградске општине, Обреновац, Барајево, Гроцка (прикључени 1961), Младеновац и Лазаревац (део престонице од 1972) – истиче Слободан Станимировић, председник комисије за именовање улица и тргова, подсећајући да свако преименовање доноси и административне проблеме: грађани морају да мењају личне исправе, а правна лица адресе. Зато ће се комисија, додаје Станимировић, трудити да овај процес спроводи постепено, као и да се најпре мењају имена краћих улица, са мање кућних бројева.

–  Церска улица на Врачару има 408 домаћинстава, у Земуну ова улица броји 24 породице, на Чукарици их има осам. У Првомајској у Земуну има 1.999 домаћинстава, на Звездари њих 98, у Новом Београду 25, а у Рипњу тек 12 домаћинстава. Зато је логично да улица са највећим бројем кућних бројева остане под истим називом, док ће најпре мењати имена оних улица у којима живи најмање породица – објашњава Станимировић.

Проблем са идентичним називима улица у престоници почели су после Другог светског рата, када су право да „кумују” имале не само градска власт, већ и општински органи, па чак и месне заједнице.

 ---------------------------------------------------------------------------

Ретрофаза деведесетих година

Преименовање улица било је актуелно деведесетих година минулог века, када су масовно почели да се „у оптицај” враћају предратни називи. Тај процес је окончан пре десет година, јер је Скупштина града усвојила праксу да се улицама више не мењају називи, већ да нова имена добијају само новоизграђене улице или оне назване исто као већ постојеће.

– Посебан проблем је што предлагачи често траже да њихова иницијатива заживи у имену неког булевара или значајније улице у центру. Кажемо им да ниједна улица није неважна, да престоница нема толико булевара, као и да су све централне саобраћајнице у Београду одавно именоване – прецизира председник комисије.