Дотрајалост колосека највероватнији је узрок испадања три вагона цистерне у близини железничке станице „Топчидер”, незванично је саопштено прексиноћ на месту увиђаја. Срећу у несрећи представља чињеница да су вагони били празни и да приликом незгоде нико није повређен, али се – „инспирисано” инцидентом –питање стања и одржавања престоничких пруга по ко зна који пут поново отворило.

Званичници „Железница Србије” тврде да су све пруге у Србији, тиме и у околини Београда, потпуно безбедне за функционисање железничког саобраћаја. Ненад Станисављевић, портпарол „Железница Србије”, рекао једа учесталих искакања вагона код станице „Топчидер” до сада није било. У последњих четрнаест месеци, према његовим речима, није забележено ниједно исклизнуће на овој деоници пружног чвора.

–На свим пругама у Србији и Београдубрзине возова прилагођене су могућностима и стању инфраструктуре.Напутном прелазу, недалеко од Ковнице новца, 16. децембра 2008. године исклизнуо је један теретни вагон, уз незнатну материјалну штету и без оштећења пруге. Управо да би се очувала безбедност железничког саобраћаја на овој деоници, Београд – Топчидер –Раковица – Ресник, уведенаје лагана вожња и брзина возова на појединим местима смањена на 30, односно 10 километара на сат – објаснио је Станисављевић.

На питање када је последњи пут ремонтована пруга на деоници Београд – Ресник, наш саговорник истакао је да је то било у другој половини деведесетих година, односно 1996/97. године. Пругу је тада ремонтовало специјализовано предузеће ЗГОП из Новог Сада.

Железничкамрежа у Србијистара је више од једног века, абар 55 одсто свих колосека изграђено још у 19. веку. Хронични и вишедеценијски недостатак пара условио је успоравање потребних ремонта, тако да је у претходне три деценије, од 1979. до 2008. године, у Србији, уместо 190,5 километарагодишње, колико је било неопходно за очување железничке инфраструктуре, ремонтовано свега 41,3 километра. То је свега нешто више од двадесетак процената од потребног.

–Недовољно улагање у одржавање довело је до лошег стања инфраструктуре. Возови на 68 одсто српских пруга саобраћају брзином мањом од 60 километара на сат, а на само 95 километара колосека кроз нашу земљу могу да се крећу брзиномизнад 100 километара на сат.„Железнице” су принуђене да уводе такозване лагане вожње, како би смањењем допуштених брзина возова приоритетно очувале безбедност саобраћаја – закључио је Ненад Станисављевић.
Дотрајалост железничких прагова, подсећамо, била је разлог што су у марту прошле године, неколико метара од аутобуског стајалишта у Батајници, искочила три вагона од којих је један био пун бутан-гаса. Слична несрећа на истом месту догодила се и пре годину дана.
Железнице годишње превозе 14 милиона тона робе, а 20 одсто од тога чине опасне материје. Несрећне последице дешавају се при свакој четвртој незгоди, што је, према речима надлежних у овом предузећу, испод просека у Европи. Упућени сматрају да је недаћа сама по себи то што се транзитни саобраћај углавном обавља управо кроз центар града. Одлагање суочења с проблемом правда се тиме што Србија нема довољно развијену саобраћајну мрежу да би могла да преусмери транспорт опасних материја даље од насељених места.
Д. С. – М. Л.

-----------------------------------------------------------

Лагане вожње

На нашим пругама крајем прошле године било је укупно 296 „лаганих вожњи”, на деоницама укупне дужине од око 540 километара.То значи да се на 14 одсто траса свих пруга на подручју „Железница” вози најмањом предвиђеном брзином. Само за санацију лаганих вожњи на српским пругама и враћање брзина на пројектовани ниво потребно је око 150 милиона евра, кажу у „Железницама”.