Meni

Beograd

„Voćarske plantaže” – privatizacija ili podržavljenje

Čelni ljudi prestonice nameravaju da spreče najavljenu aukciju nekadašnjeg „beogradskog voćnjaka”. – Strah od prenamene plodnog zemljišta

Foto D. Jevremović

U jeku borbe gradskih vlasti da objedine sve poljoprivredne kombinate u prestonici pod kapu „PKB korporacije”, iz Agencije za privatizaciju stigao je javni poziv za prodaju 58 odsto kapitala „PKB Voćarskih plantaža”. Ukoliko na aukciji zakazanoj za 11. septembar pređu u privatno vlasništvo, kupca „Voćarskih plantaža” čekaju silne obaveze. Kada preuzme 4.000 hektara zemlje, dve upravne zgrade u kojima su svojevremeno isključivani struja i telefon, hladnjače koje ne rade duže vreme i brigu o 87 radnika koji žive od akontacija, novi vlasnik moraće da investira 207,5 miliona dinara. Drugo je pitanje da li će ponuđača za kupovinu nekadašnjeg „beogradskog voćnjaka” uopšte biti, ili će ova aukcija, baš kao i prethodna, održana 19. juna – propasti. Početna cena sada je niža nego pre mesec dana i iznosi 542,2 miliona dinara, iako je procena da je stvarna vrednost firme veća od tri milijarde.

Gradske vlasti još ne odustaju od stvaranja jedinstvenog javnog preduzeća koje bi hranilo Beograd, pa tako Strahinja Sekulić, gradski javni pravobranilac, kaže da grad nastoji da spreči prodaju „Voćarskih plantaža”.

– Zemljište ovog preduzeća u slučaju prodaje ne bi, prema procenama gradonačelnika Beograda, bilo iskorišćeno za poljoprivrednu proizvodnju, već u građevinske svrhe. Dok se ne reše imovinskopravni odnosi i pitanja opstanka ostalih firmi u okolini Beograda koje hrane žitelje prestonice, poput „PKB korporacije” ili PIK „Zemun”, namera gradskih vlasti biće obustavljanje prodaje što će se, nadamo se, i dogoditi – objasnio je Sekulić.

Stav gradskih čelnika podržavaju i u republičkom Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, zalaganjem za očuvanje ovogpreduzeća pod okriljem države, a Žarko Radenović, direktor „Voćarskih plantaža”, kaže da će poštovati odluku države kakva god bila.

– Država raspolaže većinskim društvenim kapitalom firme i ona se pita. Ne možemo mi da odlučujemo da li ćemo ići u privatizaciju, ili ostati javno preduzeće – naglašava Radenović.

On kaže da je još 2003. godine predložio objedinjavanje poljoprivrednih kombinata, slično aktuelnoj ideji gradonačelnika Dragana Đilasa.

– Zamisao je bila da se nastankom velikog sistema reši regionalni problem otkupa, plasmana, prerade i proizvodnje voća. Inicijativa nije prihvaćena i odlučeno je da se formiraju mala, komercijalna gazdinstva sa novim vrstama. Tome nismo mogli da se prilagodimo jer naša mehanizacija nije podesna – ističe Radenović i dodaje da će se, ako Vlada Srbije, grad i drugi akteri odluče da zadrže „Voćarske plantaže”, složiti sa tim „kako bi bilo bolje i gradu i firmi”. U slučaju privatizacije, smatra on, kupac će morati godinama da ulaže kapital da bi možda u budućnosti nešto dobio.

Poljoprivredni stručnjaci oprezni su prema mogućnosti privatizacije. Miladin Ševarlić, profesor Poljoprivrednog fakulteta, smatra da treba sprečiti mogućeg kupca da promeni namenu zemlje i preproda je skuplje.

– Eventualnom promenom namene zemljišta od poljoprivredne u građevinsku, onaj ko kupi „Voćarske plantaže” mogao bi da ga basnoslovno preproda – upozorava Ševarlić.

On smatra i da sredstva od privatizacije u poljoprivredi treba da budu uložena u podizanje obima proizvodnje i povećanje konkurentnosti, što kod nas nije slučaj.

– Uprkos dosadašnjim privatizacijama, u Srbiji je jedino obim proizvodnje krompira, šljiva i malina uspeo da dostigne nivo od pre 20 godina – podseća Ševarlić.

Drago Cvijanović, direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede, ističe da „Voćarske plantaže” treba privatizovati, osim ukoliko država ne odluči da ovaj kombinat pripoji PKB-u i zadrži ga u javnom vlasništvu. On smatra i da uprkos teškoj situaciji u preduzeću, „Voćarske plantaže” imaju prirodne preduslove za dobro poslovanje, ali da im je potrebno osavremenjivanje.

– Da bi plantaže uspele potrebno je preći na intenzivnu proizvodnju. Sorte voća koje se gaje u „Voćarskim plantažama” su prevaziđene. Tržište traži, na primer, nove jabuke koje imaju sasvim drugačiju boju, ukus i miris – objašnjava Cvijanović.

------------------------------------------------------------------------------------------

U „Plantažama” radno

Direktor Žarko Radenović demantuje tvrdnje da se u „Voćarskim plantažama” ništa ne radi i nabraja poteze koje je rukovodstvo sa njim na čelu povuklo od 2000. godine.

– Rešili smo problem viška zaposlenih uz sprovođenje socijalnih programa i otpremnina. Ceo taj proces prošao je bez štrajkova. Za kratko vreme skinuli smo desetak miliona maraka duga i to bez kredita. Sve do isključenja proizvodnje sami smo radili, izvozili i obezbeđivali sredstva za nove proizvode, remont linija, nabavku i popravku mašina. I sad imamo 200 hektara novog zasada, a još 500 je raskrčeno za sadnju – objašnjava Radenović.

Optužbe pojedinih medija da su za vreme njegovog mandata delovi plodnog zemljišta u društvenoj svojini po skandalozno niskim cenama prodavani privatnim vlasnicima, Radenović odlučno pobija.

– Prodavane su samo parcele koje se ne obrađuju i to na zakonit način, javnim pozivom, uz podršku Ministarstva poljoprivrede i Agencije za privatizaciju. O svim transakcijama postoje papiri. Procenu cena nismo davali mi, već agencija, a do kupaca se dolazilo na transparentnim licitacijama. Tako je prodato manje od jedan odsto imovine preduzeća, iako smo imali pravo da prodamo pet procenata, a sva sredstva uložena su u „Voćarske plantaže” – izričit je Radenović.

D. Bukvić M. Brakočević
objavljeno: 15/07/2009

Poslednji komentari

goran  | 16/07/2009 20:07

deset godina ne mogu da se naplatim i ako su svi sudovi dobijeni.kako hrani beograd kada su racuni blokirani deset godina?bolec je sazreo odavno za privredni kriminal.

jeremija ktstic | 16/07/2009 23:36

Vocarske plantaze je bozji dar za Beograd.Sve sto proizvede moze Beograd da proguta pa kud ce bolji uslov
za poslovanje.Samo treba dobar GAZDA svi mi koji malo
bolje poznajemo prilike u Plantazama Grocka .
Lopovluka kralo se od opreme mehanizacije voca rakije .
Rakija viljemovka je tocena dnevno 2-3 hiljade litara .A uzimali su od portira do direktora besplatno u kanisterima ,cak je bilo i spoljnih saradnika .Nije posteno da se proda jer to je i oteta zemlja od seljaka ,koji su tesko podneli formiranje plantaze .

Bogoljub Maric | 27/06/2010 12:36

Evo i sledecih podataka o doticnom preduzecu

Prvo i dan danas preko veze mozete kupiti plac po ceni od 1000-1500 eura plac od navodno direktora na obroncima kaludjerice koji su u vlasnistvu PKb kombinata, sto dokazuje da je tu i prodata silna zemlja na starom putu prema vinci.
Druga nevanicna informacija o kojoj se godinama pricaju price, jeste da je kombinat namerno unistavan kako bi se prodao pa mnogo nizoj ceni doticnom ministru sutanovcu.
Prava sreca je da grad beograd uzme taj pkb bolec pod svoje jer ta firma moze da donese milijarde samo ako se neko ozbiljno pozabavi ulaganjem u to preduzece.Zamislite da meni neko da toliku zemlju ja bi se obogatio za 10 godina , tako da isto verujem da ako grad sad ulozi u tu firmu za 10 godina svaka porodica u beogradu moze imati dividendu od grada godisnje barem po 30 000 dinara od tog preduzeca, a shodno tom potezu i djilas bi posle toga bio verovatno dozivotni gradonacelnik Beograda.

Za Vaš uređaj postoji Andorid aplikacija, želite li da je instalirate?

Instaliraj Kasnije