Лажни доктори, труднице, електричари, водоинсталатери, продавци аутомобила, станова, девиза... само су неки од превараната спремни да „причом” купе поверење суграђана, а онда да их оставе без новца или драгоцености.

Пре само неколико дана породица са Церака примила је у свој дом мушкарца који је тврдио да му се жена порађа, да је остао без бензина и да му је хитно потребан новац за гориво. Сви укућани су се удружили да му помогну. Дали су му телефон да позове Хитну помоћ, позајмили 1.000 динара и испратили пожелевши му сву срећу. Убрзо, учинило им се чудно што је „будући тата” кренуо на супротну страну од оне где је рекао да му је жена у осмом месецу трудноће. Сумњичавост да су преварени потврдио је листинг телефонских позива. Није било ниједног упућеног лекарима.

Исте вечери, на исту причу „пали” су и продавци у Новом Београду који су „тати” дали 3.500 динара и приде мобилни телефон.

– Број пријављених превара исти је као и ранијих година. Али, дешава се да велики број људи не жели да прича о томе на који начин су преварени јер је многе срамота. Људи обично мисле да то и није превара јер су некоме добровољно дали новац, али није тако. Свако лажно приказивање чињеница или прикривање правих, којим се неко доведе у заблуду и тако му нанесе штета, назива се преваром – објашњава Саша Марковић, шеф одсека за сузбијање превара и фалсификата ПУ за Београд.

Некада су наивне суграђане варали шибицари, њима су примат преузели преваранти са кеш кредитима, лажни продавци станова, радници комуналних предузећа.

– Мушкарац који се представљао како радник „Електрана”, улазио у станове да провери радијаторе, узимао новац за наводну замену вентила и наплаћивао свој „труд” – ухапшен је. Имамо сазнања да се сада појављују водоинсталатери, који у суштини нису лажни. Имају своју фирму, издају рачун, али услуге наплаћују папрено. Они за неке ситне кварове, као што су замена вентила или оправка водокотлића, узимају и по двадесетак хиљада динара. Због тога је упутно одмах по позиву напоменути о чему је реч и унапред бар оквирно уговорити цену – напомиње Марковић.

Сада се грађани жале да им непознате особе у Београду наплаћују паркинг.

– У почетку се претпостављало да то раде лажни радници „Паркинг сервиса”. Испоставило да се тиме баве појединци, који немају никакве везе са тим предузећем, и да за 200-300 динара упуте возаче где је слободно место за паркирање – каже Марковић.

У престоници ових дана поново ординира и двојац који нуди помоћ за добијање кредита.

– Исту ситуацију имали смо прошле године. Преваранти су у огласима остављали број телефона на који су се заинтересовани јављали, представљали се као спољни сарадници банке. Тражили су да се за припрему документације на одређено име уплати пост нет упутницом између 10.000 и 15.000 динара. За ову превару ухапшени су мушкарац и жена, одређено им је полицијско задржавање, али пријава је поднета у редовном поступку јер дежурни тужилац и судија нису били сагласни да се лица приведу. После два до три месеца поновила се иста прича, али из истог разлога је пријава и овај пут поднета у редовном поступку и ево ових дана се поново појављује исти оглас – каже Марковић.

Најважније је, ипак, сваку превару пријавити.

– Многи људи одустану од тужбе ако су преварени за износ мањи од 15.000 динара. Ово дело се третира као ситно дело преваре, па по закону оштећени као приватни тужилац мора да терети окривљеног, а не полиција и тужилаштво. Овај поступак не кошта ништа, али можда треба мало више времена да се све обави. За то није потребно ни неко правно знање – објашњава Марковић.

---------------------------------------------------

На коридору 10 – „дрвено злато”

У последње време повећан је број превараната на Коридору 10.

– Страни држављани, који су се специјализовали за преваре на аутопутевима, заустављају возаче с причом да им је нестало бензина или да су им возила у квару. Кажу да су на пропутовању кроз Србију, да немају пара или немају где да подигну новац и траже по неколико стотина евра. У залог дају златни накит, визиткарте с бројевима и лажним подацима и обећањем да ће у повратку у земљу донети новац. На наведене бројеве се наравно никада не јаве. Када оштећени у златару однесу накит на процену, сазнају да је то такозвано дрвено злато – прича Марковић.