Ако је судити по цени закупа, једна од најексклузивнијих локација у престоници је на углу улица Кнез Михаилове и Чика Љубине. Власник киоска у којем се продају кокице на овом месту плаћаће месечну кирију нешто више од три хиљаде евра, односно 3.500.000 динара за годину дана.

На лицитацији у општини Стари град понуђено је укупно 11 локација за продају кокица, а почетне цене кретале су се од 60.000 динара за место код Спортског центра „Милан – Гале Мушкатировић” до 2.000.000 за најскупљу локацију у Кнез Михаиловој. Без власника је остало парче плочника на Тргу Николе Пашића за које су општинари захтевали папрену почетну цену од 2.300.000 динара.

До ренте од 3.500.000 динара дошло се надметањем у згради општине Стари град, а „преведено” на нашу валуту, месечна кирија за кокичаре износиће нешто више од 290.000 динара. Сума делује астрономски, али уколико се у једначину убаце промет и набавка сировина на велико, профит вероватно неће изостати.

Највеће паковање кокица у граду кошта у просеку 100 динара, што значи да ће за плаћање закупа запослени морати да продају око 2.900 великих кеса месечно. То је нешто мање од 100 паковања дневно, или, за цепидлаке, прецизно 96,7. Да ли је могуће продати толико кокица? Вероватно јесте, јер испред ових киоска суграђани готово увек чекају како би у шетњи до „Калиша” потаманили ову слану занимацију.

Осим ове локације за кокичаре у близини платоа код Филозофског факултета, вишемилионску суму издвојиће и продавци на углу Змај Јовине и Кнез Михаилове улице. Али, питање је да ли је реч о реалној ренти или је општина решила да покупи вишемилионски „харач” будући да ће корисник места за продају уметничких сувенира морати за годину дана да „искешира” 3.050.000 динара. Закупци су се надметали и за места на којима ће суграђанима понудити новине, па је најскупље место за продају штампе тротоар на углу Коларчеве, Македонске и Трга Републике достигло суму од 2.050.000 динара. Тезге за продају освежавајућих пића најскупље су на Калемегдану и коштају 1.800.000 динара.

Они који на „вагама које причају” мере тежину наших суграђана у Кнез Михаиловој улици платиће 10.000 динара, а исти издатак имаће и чистачи ципела. Продавац балона код павиљона „Цвијета Зузорић” на Калемегдану мораће Старом граду да плати 120.000 динара, а продавац новина испред зграде Политике 300.000 динара.

Општинари наглашавају да иако су ове суме високе, они их нису прописали, већ се до њих дошло усменим надметањем заинтересованих.

– Лицитација је најтранспарентнији поступак за добијање локација за продају сувенира, кокица, новина и пића. Ту нема намештања и општина већ неколико година спроводи такав вид доделе места за продају. Учесници су, према условима из конкурса, морали да уплате општини 30 одсто од почетне цене, што је довољно говорило о озбиљности потенцијалних корисника места – истакао је Миодраг Јоксимовић, начелник Одељења за комуналне послове и комуналну инспекцију Старог града.

Кандидати су се надметали за 11 врста привремених објеката на 46 различитих локација на територији ове градске општине, а највише цене достигла су места за продају кокица, уметничких сувенира, штампе и освежавајућих пића. Трговци разгледницама прошли су нешто јефтиније, а најниже цене платиће продавци балона, власници вага за мерење и сандука за чишћење обуће. За легалну куповину цвећа и књига на главној градској штрафти наши суграђани биће ускраћени јер заинтересованих за тезге са овом робом није било.