„Šetao sam parkom u noćnim satima.Napao me je pas lutalica, izgrizao i izgrebao”, ovako počinje većina privatnih tužbi upućenih na adresu grada – kaže Strahinja Sekulić, javni pravobranilac Beograda. To ne bi bilo ništa čudno da u poslednje dve godine sporovi zbog ujeda pasa koji nemaju vlasnika nisu postali masovni tako da sad čine čak 90 odsto tužbi za naknadu štete.

– Od ukupno 1.275 tužbi protiv grada po različitim osnovama sudovi su dosad presudiliu devedeset jednoj. Grad je dobio 15 presuda, a u 76 predmeta sud je rešio u korist tužilaca. Grad je u obavezi da im isplati oko 60 miliona dinara – objašnjavaju u Gradskom javnom pravobranilaštvu.

Građani presavijaju tabak i traže novčana obeštećenja zbog delova fasada i ledenica koje su pale na njih, salmonele zarađene u javnim ustanovama, propadanja automobila u rupe na drumovima, odbijanja dozvole za rad taksistima… Nije se još desilo, na primer, da neko povede spor protiv grada zato što je zbog gužve na ulicama zakasnio na poslovni sastanak. Nedavno je ruska avio-kompanija „Aeroflot” tužila moskovske vlasti zbog gubitaka koje je pretrpela vraćajući deo novca putnicima koji su kasnili na odredišta zato što je na aerodromu, gde je u toku bila rekonstrukcija, za saobraćaj na svim linijama bila ostavljena samo jedna traka. Naši ljudi, pojedinci ili biznismeni, još se ne usuđuju da tako pozovu vlasti na odgovornost. Većina nezgoda usled komunalnih i saobraćajnih pometnji u gradu uzima se i dalje kao viša sila, a ne promašaj nekog od nadležnih.

Najapsurdniju tužbu, priseća se Sekulić, podneli su pre nekoliko godina stanari iz Novog Beograda kada su načuli da će Romi ispod „Gazele” biti preseljeni u njihov komšiluk što će im, kako su tada tvrdili, umanjiti vrednost nekretnina. Izgubili su spor.

Najviše glavobolje gradu zadaju parnice zbog ujeda pasa. Koliko su postale učestale, govori podatak da je samo u prvih šest meseci ove godine 99 građana tužilo grad, a vrednost spora koju potražuju je 33,5 miliona dinara. U proseku po svakoj pojedinačnoj tužbi traže 340.000 dinara. Mnoge su, kaže Sekulić, neosnovane i građani zahtevaju previsoke odštete u odnosu na povrede.

– Ne negiramo da su građani zaista pretrpeli napade pasa lutalica sa ozbiljnim posledicama, ali smo u poslednje vreme sumnjali u izveštaje veštaka, koji često deluju nategnuto. Jer, uz tužbu prilažu lekarske nalaze u kojima bol izazvan ogrebotinama izjednačavaju sa bolom koji se, prema presudama Vrhovnog suda Srbije, doživljava u slučaju rupture mrežnjače oka, ili teških telesnih povreda – objašnjava Sekulić. zato su, napominje on, potražili pomoć policije koja treba da ispita neke slučajeve. Jer, kaže, nisu mali iznosi koje pod sumnjivim okolnostima potražuju građani.

– Od tog novca godišnje bismo mogli da sagradimo vrtić – izričit je Sekulić.

Da bi stala na put takvim tužbama koje su prerasle u neku vrstu biznisa, Gradska uprava formirala je prošle godine komisiju za poravnanja pri Sekretarijatu za komunalne i stambene poslove koju čine lekar, veterinar i pravnik. Njen zadatak je da obezbede pravilno utvrđivanje uzroka i posledice povrede u slučaju ujeda pasa bez vlasnika i da se bez uplitanja suda dve strane dogovore oko razumnih novčanih odšteta.

Osim tužbi zbog ujeda pasa, pri vrhu liste su i one koje podnose taksisti. U oko 50 parnica oni pokušavaju da naplate više od 30,5 miliona dinara.

– Odštetu traže taksisti koji su svojevremeno podneli zahtev Gradskoj upravi za registraciju i obavljanje delatnosti, a taj zahtev im je odbijen. Oni potražuju iznose za koje su procenili da bi ih zaradili u slučaju da su dobili tražene dozvole i počeli normalno da rade – objašnjavaju u Gradskom javnom pravobranilaštvu.

D. Mučibabić