„Шетао сам парком у ноћним сатима.Напао ме је пас луталица, изгризао и изгребао”, овако почиње већина приватних тужби упућених на адресу града – каже Страхиња Секулић, јавни правобранилац Београда. То не би било ништа чудно да у последње две године спорови због уједа паса који немају власника нису постали масовни тако да сад чине чак 90 одсто тужби за накнаду штете.

– Од укупно 1.275 тужби против града по различитим основама судови су досад пресудилиу деведесет једној. Град је добио 15 пресуда, а у 76 предмета суд је решио у корист тужилаца. Град је у обавези да им исплати око 60 милиона динара – објашњавају у Градском јавном правобранилаштву.

Грађани пресавијају табак и траже новчана обештећења због делова фасада и леденица које су пале на њих, салмонеле зарађене у јавним установама, пропадања аутомобила у рупе на друмовима, одбијања дозволе за рад таксистима… Није се још десило, на пример, да неко поведе спор против града зато што је због гужве на улицама закаснио на пословни састанак. Недавно је руска авио-компанија „Аерофлот” тужила московске власти због губитака које је претрпела враћајући део новца путницима који су каснили на одредишта зато што је на аеродрому, где је у току била реконструкција, за саобраћај на свим линијама била остављена само једна трака. Наши људи, појединци или бизнисмени, још се не усуђују да тако позову власти на одговорност. Већина незгода услед комуналних и саобраћајних пометњи у граду узима се и даље као виша сила, а не промашај неког од надлежних.

Најапсурднију тужбу, присећа се Секулић, поднели су пре неколико година станари из Новог Београда када су начули да ће Роми испод „Газеле” бити пресељени у њихов комшилук што ће им, како су тада тврдили, умањити вредност некретнина. Изгубили су спор.

Највише главобоље граду задају парнице због уједа паса. Колико су постале учестале, говори податак да је само у првих шест месеци ове године 99 грађана тужило град, а вредност спора коју потражују је 33,5 милиона динара. У просеку по свакој појединачној тужби траже 340.000 динара. Многе су, каже Секулић, неосноване и грађани захтевају превисоке одштете у односу на повреде.

– Не негирамо да су грађани заиста претрпели нападе паса луталица са озбиљним последицама, али смо у последње време сумњали у извештаје вештака, који често делују натегнуто. Јер, уз тужбу прилажу лекарске налазе у којима бол изазван огреботинама изједначавају са болом који се, према пресудама Врховног суда Србије, доживљава у случају руптуре мрежњаче ока, или тешких телесних повреда – објашњава Секулић. зато су, напомиње он, потражили помоћ полиције која треба да испита неке случајеве. Јер, каже, нису мали износи које под сумњивим околностима потражују грађани.

– Од тог новца годишње бисмо могли да саградимо вртић – изричит је Секулић.

Да би стала на пут таквим тужбама које су прерасле у неку врсту бизниса, Градска управа формирала је прошле године комисију за поравнања при Секретаријату за комуналне и стамбене послове коју чине лекар, ветеринар и правник. Њен задатак је да обезбеде правилно утврђивање узрока и последице повреде у случају уједа паса без власника и да се без уплитања суда две стране договоре око разумних новчаних одштета.

Осим тужби због уједа паса, при врху листе су и оне које подносе таксисти. У око 50 парница они покушавају да наплате више од 30,5 милиона динара.

– Одштету траже таксисти који су својевремено поднели захтев Градској управи за регистрацију и обављање делатности, а тај захтев им је одбијен. Они потражују износе за које су проценили да би их зарадили у случају да су добили тражене дозволе и почели нормално да раде – објашњавају у Градском јавном правобранилаштву.

Д. Мучибабић