Осим хале један, која остаје трајно заштићена као споменик културе, будући купац Београдског сајма моћи ће да руши постојеће зграде и да гради комерцијалне објекте попут хотела и тржних центара, мада не и стамбене зграде. Тако каже Генерални план (ГП), али услови тендера му не дозвољавају да преуређење, ако га планира, почне одмах. У свих 14 хала сајамска делатност мораће да буде очувана, како се незванично сазнаје, десет година. После тога, власник може да се размахне и маштом и новцем.

Зачкољица је што 11 хектара, половина комплекса, отпада на зелену површину крај Саве, у ГП-у одређену као јавни парк. Спекулише се да би власник могао да промени намену земљишта и тако добије још једну повелику грађевинску парцелу без надокнаде коју би платио да ју је као такву купио. Нагађања су подстакнута извештајима медија да је република лани препоручила граду да до 31. децембра почне процедуру промене намене тог земљишта. То, засад, није потврдио нико у граду, у чијој је надлежности одлука о пренамени.Ако му није намера да батали профит и стара се о јавном парку, власнику би таква иницијатива била веома корисна пошто би после усвајања закона о уређењу простора, планирању и изградњи, што се очекује на јесен, морао земљиште да плати колико оно вреди према новој намени. Тако су барем, не наводећи конкретне примере али очито поучени „Луком Београд” и бројним сличним примерима, недавно рекли Оливер Дулић, министар просторног планирања, и Драган Ђилас, градоначелник, објашњавајући шта ће се догађати у таквим случајевима.

– Нови власник Сајма не може да рачуна да ће моћи у тој зони да гради како год пожели. Ограничаваће га јавна површина уз Саву и пруга. Прецизне услове за градњу прописаће детаљни план регулације тог земљишта, који још није израђен – каже Жаклина Глигоријевић, директор Урбанистичког завода Београда.

У Дирекцији за грађевинско земљиште и изградњу потврђују да им за сада није наручено да припреме детаљни план подручја Сајма. У нагађања да ли ће Сајам постати нова „Лука Београд” у Дирекцији нису хтели да се упуштају. Ни у градској власти нису желели да причају о томе пре него што, како кажу, провере ко је све дао понуду на тендеру и какво је званично тумачење предстојећег закона. Какве год одговоре добили у Агенцији за приватизацију и Министарству просторног планирања, градски челници су решени да пажљиво мотре на судбину Сајма.

Које компаније су доставиле понуде за Београдски сајам јавности ће бити познато ове недеље. Рок за предају понуда истиче данас. Једино што су могли да открију у Агенцији за приватизацију је да заинтересованих има, што потврђује и то што су рокови за достављање понуда више пута продужавани баш на захтев потенцијалних купаца. Незванично се сазнаје да су у игри четири компаније, две домаће и две старне, које су бациле око на сајам. Пре расписивања тендера интересовање су показали италијански Сајам „Римини”, аустријска компанија „Рид егзибишнс” и лондонска компанија ИТЕ. Они, незванично, испуњавају и услове тендера по којима Београдски сајам може да купи само компанија која је у последње три године организовала најмање 25 сајмова годишње и имала приход од минимум 50 милиона евра.

Многи економисти још се двоуме да ли је цена од 20,50 милиона евра реална, будући да је само прошле године Београдски сајам приходовао чак два милиона евра. Милан Ковачевић, економиста и консултант за страна улагања, ипак каже да цена није ниска.

– То је цена која је реална у овом тренутку јер је трговина некретнинама свуда у кризи, а и цене су пале. Приватизација је добро решење за Београдски сајам – каже Ковачевић. Он додаје да би требало пазити да будући власници не промене делатност Сајма будући да он располаже великом површином земљишта на атрактивној локацији.

-----------------------------------------------------------

Хала један – „света крава”

Једино што ће за будућег власника бити „света крава” на Београдском сајму је Хала један. Средином фебруара Влада Србије је на предлог Министарства културе и Завода за заштиту споменика културе донела одлуку којом је чувена јединица проглашена за културно добро. Утврђене су мере заштите и очувања препознатљивог изгледа овог објекта, а допуштене су минималне интервенције које неће нарушити интегритет и начин коришћења хале. Дозвољава се и опремање најсавременијим инсталацијама и комуникационим системима.

– То значи да на Хали један Београдског сајма неће смети да се изводе никакви радови без пристанка Градског завода за заштиту споменика културе – објашњава Лидија Котур, пи-ар овог завода.

-----------------------------------------------------------

Одлично пословање

Прошла година је по свим показатељима била рекордна за Београдски сајам. Остварен је промет већи од 1,4 милијарде динара и добит од 163.000.000 динара. Ово друштвено предузеће је 2004. године зарадило око 58.000.000 динара, тако да је у року од четири године добит утростручена.

Београдски сајам има 223 запослених, укупна површина земљишта износи око 22 хектара, а површина свих објеката је 105.979 квадратних метара. У саставу сајма су управна зграда, 14 изложбених хала и магацини.

-----------------------------------------------------------

Половина новца – Београду

Драган Ђилас, градоначелник најавио је, крајем прошле године, да ће Београдски сајам бити прво предузеће које ће се приватизовати по новом принципу – 50 одсто средстава добијених продајом предузећа којима је главни ресурс земљиште ићи ће у буџет града. Он је тада рекао да је договор о новом принципу у приватизацији појединих престоничких предузећа постигнут са Агенцијом за приватизацију и Министарством финансија.

Стефан Деспотовић – Владимир Вукасовић