Жив добио улицу – техничком грешком

„Обрадовао се, није тајна. Био je толико срећан да се два сата смејао и веселио”, описују рођаци заслужног стонотенисера Миховила – Мише Капетанића његову реакцију на вест да ће његово име понети улица у Београду. Медији су пре недељу дана пренели вест да је овај помало заборављени осамдесетдеветогодишњак, почасни председник Стонотениског савеза Балкана, „добио” један део Водоводске у Жаркову. Чим су сазнали да се имена улица дају заслужним грађанима три године после смрти, реаговали су пријатељи и обавестили нашу редакцију да је чика Миша жив.

– Са његовим животом повезује се толико анегдота да ни ова не чуди. Не бисмо желели да неко помисли да би га требало издвајати, јер је добио улицу иако није преминуо. Не споримо да је то што му је додељен кутак у овом граду за њега велика част – кажу Капетанићеви најближи сродници.

О томе шта је све преживео некадашњи председник Европског стонотениског савеза и вероватно најзначајнији посленик овог спорта у бившој Југославији до сада није много писано. Довољно је истаћи да, како сведоче његови најближи, и данас може да се појави на било којем крају света као радо виђен, уважен гост.

– Некада је одлазио у дипломатске мисије по целом свету, пошто течно говори најмање шест-седам страних језика. Седамдесетих и осамдесетих година обилазио је целу планету као представник Секретаријата иностраних послова и касније као припадник Секретаријата за послове народне привреде. Због бројних пријатељстава стекао је и многа страна одликовања, међу којима су највреднији орден холандске краљице, краља Белгије, као и једно италијанско знамење – сведоче Капетанићеви укућани.

Био је редован члан делегација које су заступале Југославију у најважнијим светским режимима. Преговарао је у Кини, а посебно је важна била посета Лондону, критичне 1948. године после Титовог раскида са Стаљином. Био је изасланик Југославије и у Франковој Шпанији.  

– Осим дипломатских задатака, склопио је велики број уговора о привредној сарадњи. Са саговорником о некој важној теми никада му није било потребно више од неколико минута да дође до договора. Верујемо да је ту вештину стекао као припадник Народноослободилачке војске, а када се сукоб са нацистима завршио имао је свега 22 године. После 1945. био је директор Рафинерије нафте ИНА у Ријеци – наводе његови сродници.

Као једну од најзанимљивијих анегдота издвајају Капетанићев одлазак у партизане. Кажу да је после Класичне гимназије коју је завршио у Загребу отишао на одслужење војног рока у Карловац.

– Ту га је затекао почетак рата. Из војске која је поклекла под Хитлеровим трупама успео је да побегне на белом коњу. Са групом сабораца прикључио се Титовом покрету – додају чланови Капетанићеве породице.

Дипломатску активност није прекинуо ни пола века након Другог светског рата. Када се распала СФРЈ, на челу Стонотениског савеза СРЈ успео је да се избори да наши представници у овом спорту упркос санкцијама учествују на међународним такмичењима с обзиром на то да је почасни члан Светске стонотениске федерације, чији му је председник Адам Шарара недавно одао признање.

– Имамо такмичење које се игра на сваком континенту сваких десет дана... И наравно имамо светски шампионат сваке године. Хвала ти, Мишо! – прокоментарисао је, између осталог, председник Светске стонотениске федерације.

Миховил – Миша Капетанић сврстан је у групу личности које заслужују почаст, истичу у Олимпијском комитету Србије, чији су представници са градом формирали комисију за доделу имена улица по заслужним спортистима.

– Утврдили смо да испуњава услове и да би требало да се нађе на списку оних којима ће тек после смрти бити додељена улица, као једном од најзаслужнијих спортских представника код нас. Коначну одлуку о томе доноси град – тврде у Олимпијском комитету.

Али како се догодило да име живог Капетанића буде на списку оних који постхумно, после три године, добијају улице, не знају. Догодило се и претпостављају да је у питању – техничка грешка.

----------------------------------------------

Ускоро нови називи

Слободан Станимировић, председник Комисије за споменике и називе тргова и улица, најављује да ће у престоници ускоро улице добити још неколико признатих личности, међу којима и спортисти. Један од најистакнутијих фудбалера Рајко Митић наћи ће се на овом списку. Осим улица, заслужни Београђани „добиће” и платое и тргове, као што је то био случај и протекле седмице, када су два платоа названа по нашим уметницима.

– Пре недељу дана режисерка Соја Јовановић добила је свој плато на Врачару у близини Каленић пијаце, а песник Раша Ливада покрај Кеја ослобођења у Земуну – каже Станимировић и наглашава да ће град наставити са правилом да не преименује улице које већ имају назив неког појма или име личности, већ само оне које су у катастру привремено заведене као бројеви и делови већ постојећих улица.