Накнаде до пуне плате за труднице на боловању дужем од 30 дана биће исплаћиване директно из Фонда за здравственог осигурања. Будуће маме не треба да подносе додатну документацију јер ће им додатак бити уплаћиван на текући рачун.

Како је објаснила Рената Милић-Радујко, секретар за финансије, Фонд за здравствено осигурање ће граду свакога месеца достављати обрачун, а новац ће из градске касе бити трансферисан на њихов рачун. – Незапослене жене имаће рок од три месеца после порођаја да се пријаве Секретаријату за дечју заштиту у Тиршовој улици, предају захтев уз личну карту и здравствену књижицу на увид. Оне ће у току ове године добијати од Скупштине града једнократну помоћ у износу од 40.000 динара – поновила је Милић-Радујко.

Накнаду од 35 одсто до пуне плате неће моћи да остваре све труднице, већ само оне Београђанке (са пријавом пребивалишта у престоници до 11. фебруара) које због компликација морају да одржавају трудноћу. Тренутно је, према подацима Републичког завода за здравствено осигурање, у престоници 3 211 жена на трудничком боловању, а у просеку сваке године се у Београду породи око 16 500 жена.

Aнгелина Радуловић, председница Удружења „Родитељ”, каже да поздравља сваку одлуку која ће допринети да се побољша стандард трудница и мајки. Сматрају, ипак, да проблем примања жена које се налазе на „одржавању трудноће”, као и незапослених будућих мајки држава морарешити на системски и адекватан начин.

–За град Београд то неће бити велики издатак, али се на тај начин доводе у неравноправан положај труднице које не живе у престоници.Иако разумемо да реализација стратегије за подстицај рађања у великој мери зависи од стања у буџету, питамо се по којој основи труднице и деца нису приоритет за земљу у којој сви говоре о белој куги – истакла је Радуловићева.

Она наглашава да у овој одлуци није јасно да ли ће све жене које су на боловању ради одржавања трудноће аутоматски добити додатак од плате, или ће то неко процењивати.

– Да ли у незапослене спадају и жене које раде „на црно”, оне које су пријављене на минималац, или у фирмама имају уговоре на одређено време који ће им у току трудноће истећи... То су све фини начини на које послодавци практично дискриминишу труднице – додала је председница Удружења „Родитељ”.

Према прописима, накнаду зараде за време привремене спречености за рад може да добије жена уколико је привремено спречена за рад због компликација у вези са одржавањем трудноће. Трудница може да „отвори” боловање на основу мишљења доктора медицине, специјалисте гинекологије, и то до 30 дана, а касније га може продужитилекарска комисија матичне филијале.

– Искуство гинеколога говори да труднице најчешће одлазе на боловање због могућности да доживе побачај, али и зато што раде у неодговарајућим условима. Тешко је и женама које дуго путују до посла. Рецимо, дође нам жена која путује из Падинске Скеле до фирме у Новом Београду. Жали се да се не осећа добро и да јој смета гужва у аутобусу. Можда не би требало да им се у том случају отвори боловање, али како тако нешто ускратити трудници и сносити одговорност ако јој се нешто догоди – рекла је др Јадранка Дураковић, из Дома здравља „Др Милутин Ивковић” на Палилули.

Наша саговорница каже да на боловање често иду и оне будуће маме које раде у складиштима, а због „другог стања” не могу више да обављају послове утовара и истовара робе, као што су могле пре трудноће.

-----------------------------------------------------------

Савети лекара

Лекари објашњавају да се боловање најчешће саветује трудницама уколикоимају неко хронично обољење, ако су им претходне трудноће имале лош исход или превремени порођај, уколико у трудноћи добију високи крвни притисак или дијабетес, крварење или контракције. Боловање се саветује и ако жена „носи” близанце, посебно после 24. недеље трудноће. Лекари објашњавају да посао који је физички напоран може да доведе до неких компликација као што је појава контракција током трудноће, повишен крвни притисак, неправилан развој бебе, или превремени порођај.