Неизвесна судбина Зоо врта

Да ли ће "Врт добре наде" бити приватизован, или постати јавно предузеће (Фото Л. Вулетић)

Информација о наводном пресељењу Зоолошког врта на границу између Сурчина и Новог Београда протеклих дана распламсала је страсти и скренула пажњу јавности са суштине проблема – да ли ће "Врт добре наде" бити приватизован, или постати јавно предузеће.
Док на новинским ступцима траје рат између Вука Бојовића и представника градских власти о томе да ли животињама смета трамвајска бука или су у премалим кавезима, до коначне одлуке о овом, за Београд, важном предузећу није начињен ниједан корак.

Како сазнајемо у Агенцији за приватизацију, ова институција није започела процену Бео-зоо-врта, јер су дошли до закључка да ће статус овог друштвеног предузећа бити одређен договором представника врта, агенције и града Београда. Међутим, према речима Вука Бојовића, директора зоо-врта, њих нико није позвао на било какве договоре.

– Статус врта не зависи од нас, а будући да је друштвено предузеће, закон налаже да буде трансформисано. Одједном је сада градска власт веома забринута за судбину зоолошког врта, а нису уложили ниједан динар. То је лицемерно. Осим тога, сада су се преко посредника заинтересовали и разни тајкуни, желећи да се састану са мном и мислећи да овде могу да зараде новац. Све сам их одбио, јер је ово непрофитабилна институција, која сада финансијски опстаје само мојом "гимнастиком" – каже Бојовић и додаје да се љубав градских челника према животињама огледа у похлепи за простором на којем је врт.

Ђорђе Бобић, градски архитекта, ових дана најавио је да ће, према замислима градске власти, нови зоолошки врт бити изграђен на граници Сурчина и Новог Београда и са Адом Циганлијом чиниће зелену зону. Према овим плановима, на 30 хектара био би изграђен велики градски парк са бројним комерцијалним садржајима и зоо-врт по, како је рекао Бобић, сафари концепту који подразумева амбијент приближан природном станишту животиња.

Међутим, Вук Бојовић сматра да је пресељење у Сурчин погрешно, јер нико у свету не демонтира тек установљени бренд у Србији.

– Београдски зоолошки врт изабран је за један од најбољих супербрендова у Србији, међу којима су углавном стране фирме које овде раде. Градоначелник стално хвали "Зеленило", "Паркинг сервис" и "Чистоћу", а ја се питам зашто међународни жири није изабрао та предузећа за супербрендове. Па, супербренд се свуда у свету чува као реликвија, као ћивот. Од градског контејнера направили смо супербренд не само Београда већ целе Србије, тако да би о пресељењу требало да се пита цела Србије, односно бројне фирме и појединци који су нам помагали – каже први човек Бео-зоо-врта и додаје да су приче о сафари зоо-врту нереалне, јер ова врста врта подразумева простирање на више стотина хектара површине.

Иако су протеклих дана о пресељењу зоо-врта градски челници говорили као о "готовој ствари", Ђорђе Бобић је јуче казао да сада то није главна тема већ како да врт постане јавно градско предузеће.

– Наша идеја је да зоо-врт буде јавно предузеће, док иницијативе о измештању постоје годинама. Било је предлога да буде измештен на Велико ратно острво, али је то немогуће због пролећних поплава. Једна од опција била је и Крњача, али стручне службе које то процењују сматрају да би могућа локација могла да буде између Сурчина и Новог Београда и то на обали Саве. Ипак, израда еколошких и других студија о томе трајаће годину, две, а док се промени ГУП, нађе земљиште и почне са остваривањем овог плана неопходно је бар пет година. Садашњи зоо-врт неће бити потпуно напуштен, већ је план да ту остану птице и мање животиње, при чему би то била еколошко-едукативна зона – објашњава Бобић.

Међутим, Вук Бојовић сматра да је изградња зоо-врта на Великом ратном острву реална идеја и да је он о томе урадио студију још 1988. године.

– Тада сам направио визију врта на Великом ратном острву који би представљао Земљу пре цепања на континенте, при чему би животиње биле у делу света у којем им је иначе природно станиште. Осим тога, према његовој замисли, били би направљени и комерцијални садржаји, попут кинеског ресторана на месту Кине или реплике Таџ Махала поред које би били смештени слонови – каже Вук Бојовић и додаје да би овај врт граду зарадио више него све остале туристичке понуде.

Бојовић је кратко прокоментарисао сумње које су изнели активисти неколико друштава за заштиту животиња, према којима се крокодили у врту хране телима паса луталица.

– То су глупости – одговорио је Бојовић.