Meni

Beograd

Kule u blokovima 25 i 26 nadvisile Ušće

Budući izgled centra Novog Beograd

Poslovni centar Ušće, za sada najviša zgrada na Balkanu, sudeći prema rezultatima konkursa za budući centar Novog Beograda, uskoro bi mogao da izgubi taj epitet. Arhitekte su ovog puta napustile dugogodišnji trend relativno niske gradnje i otišle u visinu, koja dostiže skoro pedeset spratova, budući da nikakva ograničenja u tom pogledu nisu ni postojala. Da poslovni centar ne bi potpuno zamro uveče kada poslovni svet napusti kancelarije, takmičari su, sasvim logično, delovima blokova 25 i 26 našli mesta i za stambene zgrade, tržne centre, kafiće, parkove i sve ono što karakteriše moderan gradski kvart od 650.000 zadatih kvadrata.

Novim sitijem, prema zamisli prvonagrađenih autora Dejana Miljkovića i Jovana Mitrovića (tandema koji je sagradio nekoliko reprezentativnih rezidencijalnih vila na Senjaku i Dedinju), dominiraće četiri istovetne poslovne kule od 46 spratova, vidljive iz svih delova grada. Ove izuzetne višespratnice, sa galerijama na vrhu, "značajna su inovacija i unapređenje centra Novog Beograda", obrazložio je žiri.

 Pasarela koja prolazi između dve središnje kule trebalo bi da poveže Arenu sa palatom SIV. Dve dvadesetjednospratnice za stanovanje  i crkvu u sredini Bloka 26 povezaće gradski trg i park sa velikom fontanom, odnosno jezercetom. Zanimljivo je i to da se na pojedinim etažama nalaze pravi mali vrtovi. Južni deo bloka namenjen je za zabavu, rekreaciju i ugostiteljstvo, a uz Bulevar Mihajla Pupina projektovana je jedna uska zgrada od trideset spratova, gde bi mogli da budu smešteni hotel, sale za konferencije...

 Dvadesetjednospratne kule, prema Bloku 26, i osmospratnice prema autoputu napraviće svojevrsni ram oko Arene, u Bloku 25.

Na osnovu ovog rada, prema obrazloženju žirija, biće sačinjen plan detaljne regulacije za siti Novog Beograda. Taj dokument bi trebalo da omogući faznu izgradnju, jer je ipak reč o investiciji od oko dve milijarde dolara, što je krupan zalogaj za sve investitore.

Drugu nagradu je podelilo dvoje mladih arhitekata – Dejan Milanović i Grozdana Šišović, dobitnici prve nagrade za Terazijsku terasu, i profesori Arhitektonskog fakulteta Aleksandar Stjepanović i Svetislav Ličina. Tri najviše zgrade u radu Milanovića i Šišovićeve dostižu dvadeset sedam spratova, a ostale su znatno niže. Njihov rad, kako su zapazili članovi žirija, karakteriše ritmično smenjivanje izgrađenog i neizgrađenog prostora, parkova i trgova. Žiri je pohvalio organizaciju i uređenja trga oko crkve u idejnom rešenju profesora Ličine i Stjepanovića, ali im je zamerio to što njihov tradicionalistički pristup uređenju ovog prostora odudara od karaktera Novog Beograda.

U konkurenciji više od trideset dospelih idejnih rešenja članovi žirija su se opredelili za ove radove. Trebalo bi napomenuti da je žirijem  predsedavao Željko Ožegović, presednik opštine Novi Beograd, a ostali članovi su: Đorđe Bobić, glavni gradski arhitekta, Stevan Mićić, predsednik planske komisije Skupštine grada Beograda, Slobodanka Prekajski, predstavnik Direkcije za građevinsko zemljište, Marjana Strugar, predstavnik Sekretarijata za urbanizam,  Antonije Antić, direktor Urbanističkog zavoda, Milana Jočić, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada, prof. Zoran Nikezić, predstavnik Društva urbanista Beograda, prof. dr Vladan Đokić, predstavnik Društva urbanista Beograda, prof. Darko Marušić i prof. Branislav Stojanović, predstavnici Društva arhitekata Beograda.

--------------------------------------------

Idejna rešenja na Internetu

Nagrađena idejna rešenja postala su tema internet-foruma i blogova. Novobeograđanima se uglavnom dopala koncepcija uređenja jedinog slobodnog parčeta zemljišta, pogotovo vrtovi usred spratova i ozelenjeni krovovi terasa, u prvonagrađenom radu. Ima, međutim, i onih koji žale za prostranstvom u  Areninom komšiluku, pa postavljaju pitanje kome je potrebno 300.000 kvadrata kancelarija. Pojedini nezadovoljni blogeri sve ovo čak nazivaju "kopi pejst" arhitekturom, nedostatkom inovativnosti i predlažu raspisivačima da ubuduće pozovu i strane arhitekte. Ivica Mlađenović, inače učesnik konkursa, otišao je korak dalje, pa je na nekoliko adresa, između ostalih, i redakciji "Politike" prosledio pismo u kojem, između ostalog, iznosi zamerke na regularnost učešća na konkursu.

On tvrdi da prvonagrađeni Jovan Mitrović, predsednik Saveza arhitekata Srbije (čiji član je Društvo arhitekata), Dejan Miljković, član Upravnog odbora Društva arhitekata, potom drugonagrađeni Aleksandar Stjepanović, takođe član Upravnog odbora Društva arhitekata, svojim učešćem zapravo su zakoračili u sukob interesa.

"Svi članovi Upravnog odbora neposredni su organizatori konkursa.  Zamislite, kada bi neka katedra na Arhitektonskom fakultetu priredila neki konkurs bez znanja dekanata ili naučnog veća. Ili, kada bi deo sistema neke kompanije raspisao konkurs bez znanja borda te kompanije", piše Mlađenović.

Odgovor Društva arhitekata na njegove zamerke glasi:

"Uslovi učešća jesu striktni u svetu, ali prema našem pravilniku na konkurs ne mogu da učestvuju osobe koje su neposredno angažovane u organizovanju konkursa, osobe koje su u najužem srodstvu sa njima i oni koji najneposrednije sarađuju sa njima (stalni partneri, vlasnici projektnog biroa, stalni saradnici...). Posebna komisija, stoji u statutu ovog udruženja, raspisuje i organizuje konkurse.

Činjenica je, međutim, da su članovi Upravnog odbora i do sada učestvovali na konkursima i osvajali nagrade, ali to niko nije uzimao za zlo. Postavlja se pitanje otkud tek sada primedbe na pravila – da li je reč o ličnoj sujeti, ili stvarnoj odluci da se stvari isteraju na čistinu?

 

M. U. A.
objavljeno: 25.06.2007.

Za Vaš uređaj postoji Andorid aplikacija, želite li da je instalirate?

Instaliraj Kasnije