Агенција за лекове и медицинска средства Србије (АЛИМС) јесте институција која се не може укинути јер без ње не бисмо знали колико квалитетне, безбедне и ефикасне лекове пијемо. Такве агенције постоје у свим земљама Европске уније, али и ван ње: у Русији, Индији, Кини, Аустралији, Канади, САД, као и у државама у нашем региону, каже мр Татјана Шипетић, директорка АЛИМС-а.

Сваки лек који стиже до пацијента или се нађе у апотеци морао је да прође кроз одређене процедуре. Прво кроз процес регистрације, односно обнове регистрације, чиме се утврђује да ли је лек квалитетан, безбедан и ефикасан. Лек затим пролази кроз лабораторијску контролу.

– Агенција је самофинансирајућа институција. То значи да сва наша финансијска средства потичу од услуга које смо урадили. Агенција има тачно дефинисане послове које обавља, а одлуком о тарифирању је дефинисана и цена тих услуга. Када нам неко поднесе захтев и сву потребну документацију, обавештавамо клијента колико ће га то коштати, а то је дефинисано у одлуци о висини надокнаде из 2005. допуњено 2006. године. Ми не можемо да наплатимо ни више, ни мање него што су накнаде утврђење владином одлуком – каже Татјана Шипетић.

На чему зарађује Агенција за лекове?

– Сваки од поверених послова нам је подједнако битан, јер утиче на неки аспект безбедности здравља. Агенција издаје дозволе за стављање лека у промет, вршимо упис свих медицинских средстава у регистар, као и упис традиционалних, биљних и хомеопатских средстава у одговарајуће регистре, издајемо дозволе за клиничка испитивања, али исто тако контролишемо спровођење клиничког испитивања на месту где се оно обавља – одговара директорка АЛИМС-а.

Осим тога Агенција је дужна да прати нежељене реакције лекова, одобрава увоз лекова и медицинских средстава који нису регистровани, али су неопходни за тачно одређеног пацијента или групу пацијената. Затим, да одобрава оглашавање лекова и медицинских средстава, прикупља и обрађује податке о промету и потрошњи лекова и медицинских средстава. Директорка каже да је посебно важна контрола квалитета лекова.

По одлуци владе, у Агенцији је запослено 150 људи, с тим што због повременог повећања обима посла, имају право да запосле још 10 одсто броја запослених на одређено време. Највећи број запослених чине фармацеути, затим лекари, хемичари…

Главни клијент АЛИМС-а је фармацеутска индустрија, високопрофитабилна грана привреде.

– Мислим да је економска криза погодила и фармацеутску индустрију – каже наша саговорница.

Татјана Шипетић каже да је законом о агенцијама дефинисан пренос средстава у буџет Републике Србије када се усвоји завршни рачун, а на основу одлуке Управног одбора Агенције коју усваја Влада Србије.

О. Поповић