Troškovi koje jedne države ima zbog epidemije gripa ne računaju se samo prema ceni lekova kojima smo snižavali temperaturu, prema antibioticima koje smo ispili ili eventualnom boravku u bolnici, ako smo imali nesreću da dobijemo težak oblik bolesti sa komplikacijama. Grip svaku državu košta ekonomski mnogo više od onoga što se utroši za medicinske troškove, a to je izostajanje sa posla i pad produktivnosti. To je, prema rečima epidemiologa, dr Predraga Kona, predsednika naše Posebne grupe za pandemiju gripa suština odgovora zašto razvijene i organizovane zemlje imaju mnoštvo studija, koje ozbiljno proučavaju uticaj epidemija gripa na privredu.

– Američko društvo pulmologa je izdalo saopštenje u kojem je objasnilo da se godišnje obična sezonska epidemija gripa u proseku završi sa 600.000 godina izgubljenih godina života. Izračunato je da se samo zbog gripa zabeleži tri miliona bolničkih dana i 30 miliona poseta lekaru što košta 10 milijardi dolara godišnje. Po ovoj studiji posebno se izračunava gubitak vezan za bolest koji zbog gripa dostigne i 15 milijardi dolara godišnje, a totalni ekonomski teret epidemije influence košta SAD preko 80 milijardi dolara. Tokom 2005. godine, u SAD grip i upala pluća, koja se vezuje za grip, predstavljale su trošak od 40,2 milijardi dolara za ekonomiju SAD. Od toga 10 odsto, negde i do 20 procenta odlazi na medicinske troškove, a sve ostalo su nemedicinski troškovi – navodi za „Politiku” dr Kon.

Dr Kon je izjavio da je naš trošak oko epidemije gripa, koja je bila blaga dostigao 100 miliona evra. Kako se došlo do te brojke?

– Imali smo proračune za očekivane troškove bolničkog lečenja, kao i za sve druge situacije. Pođite samo od računice da je svaka osoba koja je dobila grip, a lečila se sama imala troškove od 50 evra, a već sada imamo pokazatelje da je oko 10 odsto stanovništva Srbije bilo u kontaktu sa virusom. Statistike vođene u Vojvodini, koje su i najpreciznije ukazuju da je za medicinke troškove utrošeno oko šest miliona evra, ali zbog objektivno smanjene produktivnosti i svega ostalog što je državu koštalo, a predstavlja nemedicinske, indirektne troškove, taj iznos je 10 puta veći. Za ostali deo Srbije procenjuje se da je utrošeno najmanje četiri puta više –objašnjava naš sagovornik.

Dr Kon kaže da, kada se govori da je cela priča oko gripa „prenaduvana”, treba razdvojiti nekoliko važnih stvari. Prvo, kaže on, nema nikakve dileme da je reč o novom virusu gripa i to niko nikada neće moći da opovrgne.

– Utisak o „prenaduvanosti” priče o novom gripu imam i ja. Ni tu nema dileme. Ali, ta „prenaduvanost” je posledica ogromnog interesovanja javnosti, a mi smo još u planu naše strategije borbe protiv pandemije jasno izneli stav o potpunoj otvorenosti i saopštavanju svih informacija javnosti. Danas je lako reći da je sve ovo bilo prenaduvano kada smo imali sreće da je pandemija bila blaga. Međutim, na samom početku suočavanja sa novim virusom niko nije mogao da zna da li će virus gripa ispoljiti veliku smrtnost ili neće. To je bilo nemoguće – objašnjava dr Kon.

Ovaj stručnjak, iako mnogo puta prozivan da bespotrebno plaši javnost pričama o gripu i mogućim milionskim brojem obolelih, za „Politiku” izjavljuje da bi u slučaju da se ponovo javi novi virus gripa – „sve uradili na isti način”.

– Nema nijednog drugog načina da se čovek suoči sa ovakvom situacijom. Druga varijanta je potpuno ćutanje, kako se, kada je reč o gripu, radilo decenijama unazad. Znalo se da je to bolest od koje se umiralo, ali o tome niko nije pričao – dodaje šef Radne grupe za praćenje pandemije.

Dr Kon takođe smatra da nije bila pogrešna procena da se naruči tri miliona doza vakcina protiv gripa.

– U našoj zemlji protiv sezonskog gripa godišnje bi trebalo da se vakciniše između milion i 200.000 do 1,3 miliona ljudi. Među njima je više od milion osoba starijih od 65 godina, zatim 600.000 osoba pripada hroničnim bolesnicima, a po obaveznoj vakcinaciji podležu i zdravstveni radnici i osobe u socijalnim ustanovama. Oni su u našem Pravilniku o imunizaciji određeni kao kategorije stanovnika, koje svake godine treba da prime sezonsku vakcinu protiv gripa. Ovaj broj se ne može prosto sabrati, jer među kategorijom ljudi starijih od 65 godina nalazi se i mnogo hroničnih bolesnika. Ali, ujedno to su i osobe koje treba da primaju po dve doze vakcina. Da u ovom trenutku nastupi nova, potencijalno, opasna situacija i zapreti novi virus gripa, naša narudžbina vakcina protiv gripa bila bi ista. Tri miliona doza je „mera” za Srbiju – zaključuje dr Kon.

– Mi smo dočekali novi virus sa svega jednim procentom zaliha antivirusnih lekova prema broju stanovnika, dok su drugi imali i po 50 odsto. Prema tome uzdržanost i vrlo pažljivo procenjivanje je apsolutno poštovano u celom ovom periodu. Imamo samo dva iznenađenja: zašto je izostao treći talas i zašto je odziv na vakcinaciju bio tako slab, tim pre što je Srbija zemlja koja je po obuhvatu imunizacije bila do sada među prvima u Evropi. Nama je to potvrda da je u Srbiji uspeo da pobedi antivakcinalni lobi – kaže na kraju dr Predrag Kon.

Olivera Popović