Трошкови које једне државе има због епидемије грипа не рачунају се само према цени лекова којима смо снижавали температуру, према антибиотицима које смо испили или евентуалном боравку у болници, ако смо имали несрећу да добијемо тежак облик болести са компликацијама. Грип сваку државу кошта економски много више од онога што се утроши за медицинске трошкове, а то је изостајање са посла и пад продуктивности. То је, према речима епидемиолога, др Предрага Кона, председника наше Посебне групе за пандемију грипа суштина одговора зашто развијене и организоване земље имају мноштво студија, које озбиљно проучавају утицај епидемија грипа на привреду.

– Америчко друштво пулмолога је издало саопштење у којем је објаснило да се годишње обична сезонска епидемија грипа у просеку заврши са 600.000 година изгубљених година живота. Израчунато је да се само због грипа забележи три милиона болничких дана и 30 милиона посета лекару што кошта 10 милијарди долара годишње. По овој студији посебно се израчунава губитак везан за болест који због грипа достигне и 15 милијарди долара годишње, а тотални економски терет епидемије инфлуенце кошта САД преко 80 милијарди долара. Током 2005. године, у САД грип и упала плућа, која се везује за грип, представљале су трошак од 40,2 милијарди долара за економију САД. Од тога 10 одсто, негде и до 20 процента одлази на медицинске трошкове, а све остало су немедицински трошкови – наводи за „Политику” др Кон.

Др Кон је изјавио да је наш трошак око епидемије грипа, која је била блага достигао 100 милиона евра. Како се дошло до те бројке?

– Имали смо прорачуне за очекиване трошкове болничког лечења, као и за све друге ситуације. Пођите само од рачунице да је свака особа која је добила грип, а лечила се сама имала трошкове од 50 евра, а већ сада имамо показатеље да је око 10 одсто становништва Србије било у контакту са вирусом. Статистике вођене у Војводини, које су и најпрецизније указују да је за медицинке трошкове утрошено око шест милиона евра, али због објективно смањене продуктивности и свега осталог што је државу коштало, а представља немедицинске, индиректне трошкове, тај износ је 10 пута већи. За остали део Србије процењује се да је утрошено најмање четири пута више –објашњава наш саговорник.

Др Кон каже да, када се говори да је цела прича око грипа „пренадувана”, треба раздвојити неколико важних ствари. Прво, каже он, нема никакве дилеме да је реч о новом вирусу грипа и то нико никада неће моћи да оповргне.

– Утисак о „пренадуваности” приче о новом грипу имам и ја. Ни ту нема дилеме. Али, та „пренадуваност” је последица огромног интересовања јавности, а ми смо још у плану наше стратегије борбе против пандемије јасно изнели став о потпуној отворености и саопштавању свих информација јавности. Данас је лако рећи да је све ово било пренадувано када смо имали среће да је пандемија била блага. Међутим, на самом почетку суочавања са новим вирусом нико није могао да зна да ли ће вирус грипа испољити велику смртност или неће. То је било немогуће – објашњава др Кон.

Овај стручњак, иако много пута прозиван да беспотребно плаши јавност причама о грипу и могућим милионским бројем оболелих, за „Политику” изјављује да би у случају да се поново јави нови вирус грипа – „све урадили на исти начин”.

– Нема ниједног другог начина да се човек суочи са оваквом ситуацијом. Друга варијанта је потпуно ћутање, како се, када је реч о грипу, радило деценијама уназад. Знало се да је то болест од које се умирало, али о томе нико није причао – додаје шеф Радне групе за праћење пандемије.

Др Кон такође сматра да није била погрешна процена да се наручи три милиона доза вакцина против грипа.

– У нашој земљи против сезонског грипа годишње би требало да се вакцинише између милион и 200.000 до 1,3 милиона људи. Међу њима је више од милион особа старијих од 65 година, затим 600.000 особа припада хроничним болесницима, а по обавезној вакцинацији подлежу и здравствени радници и особе у социјалним установама. Они су у нашем Правилнику о имунизацији одређени као категорије становника, које сваке године треба да приме сезонску вакцину против грипа. Овај број се не може просто сабрати, јер међу категоријом људи старијих од 65 година налази се и много хроничних болесника. Али, уједно то су и особе које треба да примају по две дозе вакцина. Да у овом тренутку наступи нова, потенцијално, опасна ситуација и запрети нови вирус грипа, наша наруџбина вакцина против грипа била би иста. Три милиона доза је „мера” за Србију – закључује др Кон.

– Ми смо дочекали нови вирус са свега једним процентом залиха антивирусних лекова према броју становника, док су други имали и по 50 одсто. Према томе уздржаност и врло пажљиво процењивање је апсолутно поштовано у целом овом периоду. Имамо само два изненађења: зашто је изостао трећи талас и зашто је одзив на вакцинацију био тако слаб, тим пре што је Србија земља која је по обухвату имунизације била до сада међу првима у Европи. Нама је то потврда да је у Србији успео да победи антивакцинални лоби – каже на крају др Предраг Кон.

Оливера Поповић