U svetu je pod genetski modifikovanim usevima oko 135 miliona hektara i većina njih je u manje razvijenim zemljama. „To pokazuje da ova tehnologija nije ograničena samo na velike plantaže u Severnoj Americi nego može da se primeni na farmama svih veličina”, kaže Martina Njuel Mekloflin, profesorka Kalifornijskog univerziteta, koja je nedavno, u organizaciji američke ambasade, provela na mini turneji po Srbiji, razgovarajući s domaćim naučnicima i predstavnicima vlade. Njen podatak o globalnom rasporedu biotehnologijom prerađenog semena nije iznenađenje s obzirom na to da vlada uverenje kako Sjedinjene Američke Države nastoje da prodaju što više genetski modifikovanih organizama (GMO) siromašnijim državama i preko njih probiju blokadu bogatije Evropske unije, koja je i dalje skeptična prema iznošenju takvih proizvoda na svoju trpezu.

Srpske njive ne spadaju u tih 135 miliona hektara jer je ovde uzgoj GMO dozvoljen samo u eksperimentalne, naučne svrhe, ali se već mesecima priča da neće još dugo tako biti. Navodno, Amerika pritiska srpske vlasti da promene strogu legislativu. U Ministarstvu poljoprivrede tvrde „Politici” da se ne sprema izmena zakona, ali izgleda da su profesorki Mekloflin rekli nešto drugo. „Novi zakon biće zasnovaniji na nauci, usmeren na zaštitu od stvarnih rizika. O detaljima ne znam dovoljno da bih mogla više da kažem”, rekla je ona „Politici”.

– Amerikanci više ne šalju kompanije da uveravaju u bezbednost GMO nego naučnike i to im je pametno. Predavanje profesorke Mekloflin pružilo nam je priliku da čujemo utemeljene argumente jednog naučnika. Pitala sam je, budući da je bila i u Sofiji i u još nekim zemljama bivšeg sovjetskog bloka, da li je ovako pričala o GMO i u rodnoj Irskoj i odgovorila mi je da jeste – kaže Gordana Šurlan-Momirović, profesor genetike na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu.

Najveće pozitivne posledice GMO za uzgajivače, priča profesorka Mekloflin, jesu 44 odsto veći prinos i 56 odsto manji troškovi, najvećim delom zbog smanjenja upotrebe pesticida, što, uz slabije emitovanje ugljen-dioksida, predstavlja i osnovnu blagodet biotehnologije po životnu sredinu. Osim toga, ona omogućava biljnim kulturama da budu otpornije na bolesti i hranljivije. Pre nego što će biti odobren za slobodno tržište, „patent” podleže opsežnim proverama – ponekad prolazi i po gotovo dve hiljade raznih ispitivanja, za  šta je nužno oko deset godina. 

– Nije pitanje je li prirodno ili „neprirodno”, već da li je zdravo ili ne. Organska poljoprivreda i GMO su kompatibilni i komplementarni. Biotehnologija ukida potrebu za hemikalijama, od kojih su organski uzgajivači zavisni. Na primer, zahvaljujući unošenju koproteina koji je stvorio imunitet, sačuvana je papaja na Havajima, koju bi inače virus istrebio za deset godina. Sačuvani su i zasadi organske papaje jer su ih okolni biotehnološki usevi zaštitili. Metod primenjen na papajama pogodan je za odbranu od boginja koje pogađaju šljive, što je relevantno za Srbiju – objašnjava profesorka Mekloflin.

Profesorka Snežana Oljača, sa katedre za agrotehniku i agroekologiju Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, veruje da se organska i biotehnološka poljoprivreda ipak isključuju. Ona nije u načelu protiv biotehnologije, koja donose i koristi, ali veruje da ta tehnologija nije razvijena iz humanističkih pobuda nego radi profita.

– Primer je soja modifikovana da ne postaje vremenom otporna na herbicid, tako da se može zarađivati i na prodaji nove tehnologije i klasičnih hemikalija. Neželjeni efekti GMO su u pojedinim slučajevima već utvrđeni. Leptir monarh, veoma omiljen u Americi, umirao je zbog biotehnološkog kukuruza čiji je polen, za njega otrovan, padao na biljke kojima se hrani. A od početka primene te tehnologije nije prošlo dovoljno vremena da bismo bili sigurni da ne izaziva i neželjene dugoročne efekte. Recimo, u biljke se unosi gen koji stvara otrov i odbija insekte, ali pitanje je kako taj toksin na duže staze utiče na ljude – rekla je profesorka Oljača.

Regulativa za biotehnologiju u SAD jeste stroga i usporavajuća a nauka napreduje izuzetno brzo, pa i brže nego što je preporučljivo. Bilo je ipak dovoljno vremena za ispitivanje i dugoročnih efekata GMO i na osnovu njega se može reći da se biotehnologije, uz pomne provere, ne treba unapred pribojavati, smatra profesorka Šurlan-Momirović.

– Plašili smo se aviona, potom hibrida kukuruza iz šezdesetih godina prošlog veka, sad se bojimo GMO. Ljude treba obrazovati a ne zastrašivati. Tome nije doprinelo što su američke kompanije htele da GMO osvoji svet za godinu dana, pa su se Evropljani uplašili i zatvorili, posle čega su Amerikanci počeli da se probijaju u manje razvijenim zemljama i okružuju EU. Tu su upleteni i politika i mnogo novca s obe strane. Velika kompanija „Monsanto” je htela da prodaje i GMO i hemikalije. Jedna njihova predstavnica mi je nedavno rekla da su Evropu sada zaboravili i da su se preorijentisali na Afriku i Indiju, gde se već naveliko sadi GMO pamuk bez otpora stanovništva – kaže profesorka Šurlan-Momirović.

Vladimir Vukasović