Готово 3.000 људи преко Фејсбука замолило је ових дана патријарха Иринеја да вучицу Алфу, која се тренутно налази у азилу у Ђурђеву, врати у манастир Ковиље, подно Јавор планине, где је као бебу прихватио и припитомио игуман Амвросије Алимпијевић.

Група „Вратимо вучицу монаху Амвросију” као профил слику има фотографију фоторепортера „Политике” Добривоја Урошевића која је у репортажи „Игуманов пакт с вуковима” објављена у нашем листу крајем јуна прошле године.

Администратор ове групе на Фејсбуку Саша Вулфман Вуловић, дипломирани правник и директор Бироа за безбедност Групе „Застава”, објашњава нам да је аутор писма које је прошле недеље упућен патријарху његова супруга Маја, иначе доцент на Медицинском факултету Универзитета у Крагујевцу, и да су на идеју дошли и због сопственог искуства с вуком који је четири године живео с њиховом бебом и спавао с њима у кући у центру Крагујевца.

– Наша осамнаестомесечна ћерка се играла с вуком. Животиња се веже за онога ко ју је припитомио. То је једна чиста душа. Алфа ће тамо живети „у мраку” и, одговорно тврдим, патиће за младим монахом док је жива јер никакав прихватни центар не може да замени љубав и слободу коју је она имала. Њен живот ће се свести само на узимање хране и спавање – каже Вуловић и с тугом додаје да је њихов Вучко умро од можданог удара прошлог септембра.

Професорка Маја Вуловић каже да је после репортаже о чистој и наjискренијој љубави вучице и монаха доста људи први пут посетило манастир Ковиље.

– Међутим, вучицу су по наређењу владике жичког одвели у азил. Разлог је био „да ће она да доведе чопор вукова који ће да поједу неку бабу из села”. Ако је неко иоле упознат с ћудима вука знаће да ће вучица, што је у овом случају, када достигне полну зрелост, с две године, сама отићи на територију мужјака а неће довести чопор. Друго, с обзиром на то да је она одрасла с људима врло је велика вероватноћа да никада неће напустити манастир и „свој чопор” чији је вођа монах Амвросије – тврди професорка и додаје да из ње не говори само сва могућа светска литература о вуковима, већ и искуство.

Подсећања ради, прошлог јуна, „Политика” је објавила репортажу о младом монаху који је након 200 година паузе обновио манастир подно Јавор планине, а за који народ тврди да је старији и од Студенице. У време када је наша екипа посетила Ковиље, монах је живео сам, а друштво су му правиле вучица и лисица.

Како нам је испричао, вучица је имала само 15 дана када су му је донели, тек је била прогледала... Хранио је на свака четири сата, прво млеком, па млевеним месом. Назвао је Алфа, јер су му рекли да је била најкрупнија у леглу и вероватно предодређена за алфа женку. Алфа је имала свој бокс, али је Амвросије често пуштао, па су заједно лутали по шуми.

Вуловићи нам кажу и да су у контакту са Амвросијем и да он зна за овај апел.

Писмо које из часа у час електронски „потписује” све више људи, послато је на много адреса, не само у Београд, већ и нашим црквама у свету, у Аустралију, Лондон... али, кажу нам Вуловићи, да до сада није било одговора.

За оне који ће можда прочитати овај текст, а имају моћ да нешто ураде, поновићемо речи младог игумана Амвросија из наше репортаже прошле године:

„Оном кога волиш мораш дати слободу... То је права љубав. Тешко ми, људи, то схватамо, али се учимо... полако”.

Сандра Гуцијан