Свештеномонаси и јерођакони који су напустили неколико манастира у Епархији рашко-призренској предати су Црквеном суду ове епархије. Поступак је покренут пошто се монаси „нису вратили у року од месец дана од напуштања своје дужности и својих обитељи”, чиме им се продужује забрана свештенодејства до окончања поступка, наводи се у саопштењу Црквеног суда Епархије рашко-призренске. Црквеносудски поступак ће бити обустављен уколико се монаси одазову позиву умировљеног епископа рашко-призренског Артемија „да љубави ради, мира и јединства СПЦ ради прихвате синодску одлуку”, истиче се у саопштењу.

У тексту се објашњава да је владика Артемије умољен од Светог архијерејског синода да „званично и јавно позове одбегле свештеномонахе, монахе и монахиње из манастира Епархије рашко-призренске да се сместа врате у манастире”, што је он и учинио дописом од 16. јула. То саопштење за јавност јуче је објављено у целости на појединим сајтовима који нису званични сајтови СПЦ.

„Остајући доследни себи, како ми тако и наше монаштво, да нити желимо, нити стварамо раскол у СПЦ, за шта нас неки упорно оптужују, ми и овог пута, извршавамо одлуку СА Синода”, пише у том саопштењу.

Како сазнајемо, у овој фази поступка црквеном суду предати су само свештеномонаси и јерођакони, јер се сматра да је, будући да имају виши монашки чин, њихова одговорност већа. Незванично, неки од монаха распитивали су се како би могли да се врате у светиње које су напустили без канонског отпуста надлежног архијереја, односно администратора Епархије, митрополита Амфилохија. С друге стране, монаси који су напустили манастир Црна Река истичу да се нико од њих неће вратити у црноречку светињу, као и да немају сазнања да ће то учинити неко од монаха из других манастира.

Протојереј мр Велибор Џомић, члан Правног савета Митрополије црногорско-приморске, каже да правила у случају покретања црквеносудског поступка предвиђају да црквеносудски тужилац, по налогу надлежног епископа, приступи прикупљању доказа и писању оптужнице.

– У току припреме оптужнице и прикупљања доказа, окривљени клирици могу бити позвани да дају изјаву. Након подизања оптужнице црквени суд сваком појединачно доставља оптужницу на коју клирици имају право писаног договора у року од 14 дана од дана пријема. У оваквим случајевима, сваки поступак води се посебно, а не као на световном суду где се оптужница може односити на више учиниоца. Уколико окривљени клирик не одговори на оптужницу, као што је то био случај са Дејаном Виловским, црквена правила прописују да такав признаје кривицу и суд усваја предлог црквеносудског тужиоца. Након рока од 14 дана, Епархијски црквени суд према Уставу СПЦ заседа, утврђује кривицу и одмерава казну – истиче наш саговорник.

Ј. Чалија

---------------------------------------------

Патријарх: Артемијев потез добар

На прослави градске славе у Прокупљу, патријарх Иринеј је на питање новинара шта мисли о позиву владике Артемија да се монаси врате на Космет, одговорио да је то добар потез, а да до одласка није требало ни да дође. „Иначе, ми на Космету нисмо затварали манастире и цркве, јер смо имали довољно оних који су остали у служби“.

Д. Б.