Да данас готово и не постоји локација у старом делу Београда на којој нема сведочанстава из римског периода, потврдили су и остаци римског војног логора из другог века, прекјуче откривени испод трасе трамваја у улици Тадеуша Кошћушка у Београду. Под нашим стопама, на правцу од Трга Републике до Калемегдана, сигурно се налазе римске лампе, керамичке посуде из средњег века, остаци огњишта, легионарске бараке, ровови, пећи, римски гробови, трасе бедема... Нешто даље, око трга Славија, оваквих локалитета готово и нема, јер је у то доба овај део престонице био велика бара, а крајем 19. века ловиште дивљих патака.

Данашњи Београд почива на остацима некада моћног античког Сингидунума који су саградили Римљани у првом веку наше ере.

Према евиденцији Градског завода за заштиту споменика културе, на подручју 17 престоничких општина досад постоји 626 локалитета који крију тајне некадашњих народа са ових простора. Зона ужег градског подручја броји пет заштићених локалитета – „Усек” на Бањици, праисторијска Карабурма, Београдска тврђава, римски Таурунум – Земун и антички Сингидунум који се простире на пет општина и ризница је многих малих налазишта.

Према речима Зорана Симића, археолога из Градског завода за заштиту споменика културе, антички Сингидунум састојао се из логора у данашњем делу Београдске тврђаве, зоне цивилног насеља која се пружала од Улице краља Петра, преко савске и дунавске падине до Косанчићевог венца и такозваних некропола од данашњег Трга Републике, дуж Булевара краља Александра до Малог Мокрог Луга.

– Више од 80 одсто археолошког културног слоја у оквиру заштићеног простора Сингидунума, тачније у цивилном насељу и некрополама, нажалост је уништено подизањем савременог Београда. Само две зоне у најужем центру града, Академски парк и део код Топличиног венца, тачније остаци турског гробља, чувамо као археолошке резервате – објашњава наш саговорник.  

Нажалост, поједини суграђани и не сањају да свакодневно пролазе поред неког од локалитета који има античку вредност. Како наводе у Заводу, мало ко зна да су три лучна зидића која се налазе на платоу испред Филозофског факултета заправо остаци римских терми које су ту нађене још 1968. године.

Недалеко одатле, у Чика Љубиној улици, прошле године откривени су остаци античке куће из четвртог века, делови пода и прага улазних врата. Како каже археолог Нела Мићовић, на том месту је пронађен и део зида украшен фрескама, а таквих налаза има и на Косанчићевом венцу и у улици Тадеуша Кошћушка.

Код Цинцар Јанкове и Узун Миркове улице, на простору где се гради стамбени објекат, археолози Завода пронашли су некрополу из бронзаног доба и открили осам урни из тог периода. У Цинцар Јанковој улици такође је пронађено пет гробова с краја првог века.

– Пред нама су се појавила и три римска канала, а очекивали смо да ћемо наићи на остатке југоисточне трасе бедема римских логора. Пошто је на том простору дошло до денивелације земљишта и поменута траса је нажалост уништена – напомиње Мићовићева.

Минуле године у Добрачиној улици број 16, како веле археолози, пронађени су и остаци касног античког слоја,док су на углу Таковске и Косовске нађени римски гробови. Пре две године на локацији кафане „Три листа дувана” ископано је неколико римских некропола, а у Пионирском парку на месту данашње подземне гараже нађено је чак 19 римских гробова. Почетак изградње пословно-комерцијалног комплекса у Рајићевој улици одлагао је и проналазак археолошког налазишта.

– Ископавања су почела 2004. године, пронађени су остаци античког и позноантичког слоја, као и остаци трасе југозападног бедема и дуплог рова који се налазио према Улици краља Петра. Ров с краја трећег века био је затрпан, а у њему су пронађени новчићи, лампе, керамика, посуде – објашњава Симић.

Надомак овог локалитета, на углу Кнез Михаилове и Краља Петра, археолози су набасали и на простор поплочан калдрмом из другог века. У питању је, кажу у Заводу, јавна површина која се налазила испред саме капије утврђења.    

Ово су само неке од бројних археолошких локација које Београд чине једном од најбогатијих европских престоница по броју налазишта. Све покретне материјале из античког периода после проналажења стручњаци Градског завода предају у руке Музеју града Београда, а непокретна налазишта, попут терми у Академском парку, археолози су дужни да конзервирају.