Када би Хобсову мисао да је човек човеку вук пренели на новинарски терен, она би вероватно гласила овако: пи-ар је новинару вук. Управо због овог, својеврсног „рата” који воде они задужени за односе с јавношћу и новинари, Удружење новинара Србије је јуче организовало трибину „Централизација информисања у јавним предузећима и државним институцијама”. Мирољуб Дугалић, дописник „Политике” из Краљева, говорио је о проблемима са којима се сусрећу новинари из унутрашњости.

– Пи-ар из провинције је, заправо, баријера између директора и новинара, јер они најчешће имају задатак да, када је нека непријатна тема у питању, одврате новинара да о томе пише. Такође, када је реч о локалу, посао пи-ара се ради узгред. Тако имамо пример да те послове обављају уз низ других радних задатака, па заинтересованог новинара упућују на овлашћене директоре или особе за односе с јавношћу који седе у Београду. То је најчешће пракса у јавним предузећима, установама и државним службама – објаснио је Дугалић.

Такође, београдизацији извора информација доприноси и приватизација локалних медија. Њихови нови власници су најчешће бизнисмени који немају додира са новинарством, али имају са политичким странкама, па се тако и уређивачка политика сели у главни град Србије.

Предраг Вујовић, председник Управног одбора Пословне школе за паблик рилејшнс, нагласио је да је кључ проблема у незнању, односно недостатку вештина, који даље проузрокује страх, затвореност, непрофесионалност...

– Они који се баве професијом пи-ара морају да схвате да је свако питање добродошло, па и оно најгоре. Потребни су ефикасни модели комуникације, јер ће само тако обе стране бити задовољене – казао је Вујовић.

Момчило Цебаловић, пи-ар Електропривреде Србије, дао је одговор на питање зашто неке информације не могу да буду брзо доступне.

– Нема невиних само на једној страни. Новинари, такође, својом непрофесионалношћу затварају врата брзе комуникације – рекао је он.

В. М. Д.

------------------------------------------------

Процес дисциплиновања новинара је успео

Миливоје Михајловић, директор Канцеларије за сарадњу с медијима Владе Србије, сложио се са тезом да постоји београдизација извора информација.

– Они који се баве пи-аром морају да схвате да одговорима како „не знају”, односно „не смеју да дају” одређену информацију, чине лошу услугу и себи, али и послодавцима. Нажалост свој посао све чешће схватају тако да треба да прогурају све што је добро, а да прикрију оно што не ваља. С друге стране, процес дисциплиновања новинара је и те како успео. Готово да нема оног који може да каже да је независан. На новинара данас утиче и оглашивач који закупљује простор у његовим новинама како би се рекламирао – нагласио је Михајловић.