Na najnovijoj rang-listi 6.000 univerziteta u svetu, koju radi Vebometriks, organizacija specijalizovana za procenu „vidljivosti” i uticaja visokoškolskih ustanova na Internetu, Beogradski univerzitet zauzeo je 299. mesto, što je veliki napredak u odnosu na listu od pre dve godine, kada je bio 426.

„Webometrics Ranking of World Universities”, inače, dva puta u toku godine ažurira ove liste, a trenutno pokriva više od 18.000 obrazovnih ustanova u svetu. Prvo rangiranje je urađeno 2004. godine, uz pomoć četiri najveća svetska pretraživača. Kriterijumi koji se koriste za pravljenje lista su broj, obim, popularnost i uticaj veb-stranica univerziteta i svega onoga što sa jedne visokoškolske ustanove dospe na svetsku mrežu uključujući monografije, izveštaje, pres konferencije, naučne konferencije, teze, seminare, lične strane, digitalne biblioteke i opšte informacije visokoškolskih ustanova, njenih departmana, studenata, diplomaca, istraživača i svih ljudi koji rade na univerzitetu.

– Ovu listu rade Španci, a naš cilj je da uđemo i na one dve koje rade Englezi i Kinezi, a za koje smo mi trenutno „nevidljivi”. Zato smo napravili tim koji to treba da promeni, pomažu nam i naši prijatelji iz Slovenije, jer je Univerzitet u Ljubljani uspeo da uđe i kod Kineza na listu, a i na ovoj je ispred nas – komentariše ovu vest za naš list profesor dr Branko Kovačević, rektor Beogradskog univerziteta.

On objašnjava da BU nema dobru prezentaciju kada su u pitanju naučnoistraživački rad, istraživanja, naučne publikacije, mnogi ne znaju da je 10 instituta u sastavu najvećeg srpskog univerziteta, već se oni doživljavaju kao odvojene celine…

„Nas, nažalost, nema na te dve značajnije liste, ali nam je cilj da se to promeni već u toku ove godine”, dodaje rektor i podseća da su od našeg univerziteta daleko lošije rangirani hrvatski.

Pa tako, kada je reč o univerzitetima sa prostora bivše Jugoslavije, najbolje rangirane su već godinama slovenačke visokoobrazovne ustanove – Ljubljanski univerzitet je na 201. mestu (bio 283), a Mariborski na 667 (bio 708). Hrvatski univerziteti vidno zaostaju, pa je tako Sveučilište u Zadru 1254, Zagrebačko je na 1449, a Splitsko na 3737. mestu. Od univerziteta u regionu vredi pomenuti Budimpeštanski na 273. mestu i Nacionalni tehnološki univerzitet u Atini, koji je na 323. mestu.

Inače, prvo mesto zauzima Tehnološki institut Masačusets, slede ga Harvard, Stanford i Berkli i to je poredak koji se godinama bitno ne menja. Apsolutnu dominaciju američkih univerziteta na listi prvih 100 „kvare” Kembridž na 22, Tokijski na 24. mestu i Tajvanski univerzitet na 26. mestu. Oksford je tek na 42. mestu, a recimo Univerzitet u Bolonji – na 72. mestu najuticajnijih univerziteta na svetskoj mreži.